Сузана Рудић


Бал

Капљица крви пала је на огледало зарђалог оквира.
Послала позивницу за бал одразу света.
Уписала имена, отворила врата дворане.
Добродошли у Париз, град маски.

Пала је капљица сузе у кристалну чашу горког пића.
Подигните чаше високо, наздравимо радој заблуди.
Отворите обзирно врата, уђите у дворану.
Одушељени сјајем ваше невиности,
пожелеће да будете њихови.
Залудеће вас маском, вештим плесом,окретом.
Завртеће ти се у глави,
повућиће те несвест за рукав у море разочарања.
Изгубићете искреност, због корака блискости.
Изгубићете смех после труле истине.
После поноћи, нестаће поверење.

Закорачите поносно, не осврћите се у безизлазном кругу.
L’amour понудуће очај части, пре него што падне мрак.
Добродошли на бал подсмеха где пријатељи плешу валцер издаје.
Због једног пријатеља задобићете ударац неповерења.
L’amour је слепа, истинита,
од једног гутљаја ћете се опити.
Никада довољно напити.

Идите!
Пре него што осетите на кожи оштрицу Каиновог ножа.
Идите, изгубили сте ове ноћи то што сте уложили у коцки!
Остало је огледало без одраза, са вашим поразом.
Добродоши у Париз, град наде!
Закорачите поносно, не мислите на бал.
L’amour је болна, пуна свежине, као мандолинина чар.

Точи вино, пре него што падне мрак на душу.
Добродошли на бал! Уживајте у веселости живота!
Допутујте у Париз. Тамо где је настала балада поред Сениног плача.



РЕЗ, Број 5, 2017.