Биографије аутора, РЕЗ, Број 8, 2019.


Марина Блашковић (Нови Сад, 1992). Завршила основне студије на смеру примењене фотографије, и специјализацију на смеру илустрације на Високој техничкој школи струковних студија у Новом Саду. Са својим фотографијама учествовала на више колективних изложби у галерији Фото кино и видео савеза Војводине. Ушла у најужи избор часописа Рефото на тему Аутопортрет, учествујући на изложби у Артгет галерији у Културном центру Београда.  Такође учестовала и на фестивалу илустрација „BookIll Fest'' у организацији Банатског културног центра и Новосадског сајма, где је добила похвалу за илустрације песничке књиге ''Влати траве'' Волта Витмена.

Исидора Бобић (Нови Сад, 1992). Студент на мастеру српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са македонског. Тренутно ради на превођењу збирке Човечки тишини (2016), најновије песничке књиге савременог македонског аутора Борчета Панова. Ужа интересовања: теорија и методологија проучавања књижевности, поетика високе модерне, преводилаштво, естетика, аналитичка и трансакциона психологија. Осниватељка је, уредница и лекторка часописа Рез.

Фата Егановић (Шабац, 1991). Студент на Филозофском факултету, Одсек за српска књижевност и језик, мастер.

Душан Јевтић (Алексинац, 1986). Дипломирао историју на Филозофском факултету у Нишу (2009). Ради као професор историје у Уметничкој школи у Нишу. За сада има објављен роман „Окултни савез Србије“ (Метафизика, Београд, 2017). Необјављени романи: „Сарматски мач“ и „Кула Страхиња“. 

Александра Јовичић (Приштина, 1986). Одрасла у Ораховцу. Дипломирала на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Беoграду. Мастерирала на Департману за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом Пазару. Добитница награде „Мак Диздар младом пјеснику“, Столац 2017. Објављивала поезију, прозу и књижевне есеје у зборницима и књижевним часописима у региону. 

Дубравка Лазић (Лозница, 1991). Основне студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек српска књижевност и језик. На истом факултету 2015. године одбранила мастер рад на тему „Компаративни преглед дела Приче о мушком Милоша Црњанског и  Хрватски бог Марс Мирослава Крлеже“. Од 2016. године ради у Техничкој школи у Лозници као професор српског језика и књижевности. Интелектуалну форму одржава пишући о књижевности и о уметности уопште.

Лена Малешев (Нови Сад, 1999). Завршила је Гимназију „Јован Јовановић Змај“ и сада је студент Италијанског језика, књижевности и културе на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Рођена у песничкој породици, Лена је одрастала на Ивану В. Лалићу и Васку Попи. Интересује је књижевно превођење, пише прозу.

Минела Маслеша (Коњиц, 1987). Студирала је БХС језик и књижевност народа БиХ на Филозофском факултету у Сарајеву. Пише поезију. Своју поезију објављивала на књижевним порталима и у заједничким збиркама.

Мина Мастиловић (Сомбор, 1995). Основну и средњу школу завршила у Сомбору. На катедри за хунгарологију Филолошког факултета Универзитета у Београду дипломирала је 2018. године. Тренутно је студент мастер студија на истом факултету, као и стипендиста Балаши Института за књижевне преводиоце у Будимпешти.

Невена Милојевић (Крагујевац 1992). Студирала Српску књижевност са компаративном књижевношћу на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Пише у рубрици култура недељника Време. Ради у издавачкој кући Лагуна као асистент уредника.

Драгана Николић, дипломирала на Академији уметности у Новом Саду. Графички дизајнер и илустратор, највише ради у култури и издаваштву. Излагала на неколико самосталних и више групних изложби у земљи и иностранству. Арт директор Трећег Трга. Линкови:

Ана Секулић (Нови Сад, 1994). Апсолвенткиња компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, а у слободно време се бави фотографијом. Волонтира у камповима за интеграцију и едукацију деце и омладине из социјално угрожених група, као и на бројним ангажманима које организује Новосадски волонтерски сервис. Добитница је међународне стипендије за Летњу школу пољског језика и културе на Природно–хуманистичком универзитету у пољском граду Шедлце 2018. године. Ужа интересовања су јој уметност, естетика, филозофија, религија, новинарство, а велика љубав језици, нарочито пољски, кога усавршава поред енглеског и италијанског.

Срђан Секулић (Приштина, 1993). Бави се писањем поезије и прозе од средњошколских дана. Његове кратке приче и песме су до сада објављиване у црногорској невладиној културној организацији „Феномени” из Колашина; у Србији је штампан у књижевном зборнику из Бајине Баште “Кипријанов кладенац” (2016), у 41. броју књижевног зборника за младе са простора Еx-Југославије Рукописи (2018), који објављује Дом омладине Панчево и на интернет књижевном порталу „Хипербореја“; у Босни и Херцеговини је заступљен на онлајн културном порталу “Астронаут.ба” као и на мостарском порталу за књижевност и културу "Стране.ба", такође његова поезија заступљена је на сајту „ПЕН центра БиХ“ као и на сајту „Хипомнемата“ који уређује песник и драматург Дарко Цвијетић из Приједора; у Хрватској га је објавила и штампала издавачка кућа Дуриеуx из Загреба у свом књижевном часопису „Фантом Слободе” у пролећним бројевима за 2017. и 2018. годину, такође је заступљен на књижевним интернет порталима „Критична маса" и „Метафора“, а његове песме и приче редовно објављује књижевник Миљенко Јерговић на свом сајту у рубрици „Ајфелов мост"; на Косову је његова поезија преведена на албански језик и објављена у онлајн културном порталу “Култплус” са седиштем у Приштини, на сајту Фонда за Културну Едукацију и Наслеђе- ФЕКТ са седиштем у Ораховцу,  као и у независној медијској организацији Косово 2.0 која дела кроз штампани и онлајн часопис са седиштем у Приштини; у Македонији је објављен у 119. броју часописа Блесок из Скопља у преводу на македонски и енглески језик. Један је од три добитника награде „Мак Диздар“ за 2018. годину која се додељује у граду Стоцу у склопу фестивала „Слово Горчина“.  Тренутно живи и ствара у Новом Саду.  

Ивана Стајић (Врбас, 1994). Живи и ствара у Врбасу. Пише прозу и поезију, повремено критику и есеје. Њене песме објављене су у неколико заједничких зборника.

Горан Стаменић (Кутина, 1990). Објављује поезију и кратку прозу у књижевним часописима, зборницима и на интернету. Живи, пише и преводи у Новом Саду и Београду. Објавио је књигу песама „Свети магнет“ (Трећи Трг, Београд, 2016).

Вук Станисављев (Бечеј, 1995). Студент друге године Економског факултета у Суботици. Пише поезију и повремено филмске приказе за разне интернет портале.

Лука Станисављев (Вашингтон, 1994). Пише прозу, а поред књижевности примамљиве су му психологија и философија, као и разна друга научна и оспоравана подручја. Живи и ради у Новом Саду. 

Владимир Стефановић (Крагујевац, 1981). Завршио Филозофски факултет у Београду на Одсеку за филозофију. Написао неколико текстова за позоришне представе које је и сам режирао (Изневерени, Где је тачка?). Пише приче и есеје.

Бојан Тодоровић (Шабац, 1992) Објавио је књигу песама „Чарли (или добри дечаци лоших држава)“. Живи у Новом Саду.

Бранислав Чурчов (Вршац, 1993). Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Студирао је на Правном факултету у Новом Саду (2012–2015). Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за српску књижевност (2014–2018). Уписао је мастер студије на истом одсеку (2018). Тренутно станује Новом Саду. Пише поезију и кратку прозу. Часопис Ковине објавио је његову кратку причу „Il poeta Tirreno“. Часопис КУЛТ објавио је две приче: „Др Каџија“ и „Извештаји из земље пањева“.

Виктор Шкорић (Зрењанин, 1991), дипломирао на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду, где је и одбранио мастер рад. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и прах“ (2011) и књигу есеја о стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле, ноћи и жице“ (2016). Поред прозе, пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у периодици (часописи: Летопис Матице српске, Златна греда, Траг, Ковине, Багдала, Кораци, темишварски Књижевни живот) и у неколицини зборника. Добитнике је Бранкове награде Матице српске за 2014. годину, као и за најбољу хумористично-сатиристичну причу на Сремчевим данима у Елемиру. Члан Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице српске. Бивши уредник студентског часописа Међутим; уредник едиције КОВ у Књижевној општини Вршац. Интересује се за авангардну књижевност, послератно прозно стваралаштво у српској књижевности, филм и средњоевропске културе. Оснивач и уредник Реза




РЕЗ, Број 8, 2019.