Марина Блашковић
(Нови Сад, 1992). Завршила основне студије на смеру примењене фотографије, и
специјализацију на смеру илустрације на Високој техничкој школи струковних
студија у Новом Саду. Са својим фотографијама учествовала на више колективних
изложби у галерији Фото кино и видео савеза Војводине. Ушла у најужи избор
часописа Рефото на тему Аутопортрет,
учествујући на изложби у Артгет галерији
у Културном центру Београда. Такође
учестовала и на фестивалу илустрација „BookIll Fest'' у организацији Банатског
културног центра и Новосадског сајма, где је добила похвалу за илустрације
песничке књиге ''Влати траве'' Волта Витмена.
Исидора Бобић
(Нови Сад, 1992). Студент на мастеру српске књижевности на Филозофском
факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са македонског.
Тренутно ради на превођењу збирке Човечки тишини (2016), најновије песничке
књиге савременог македонског аутора Борчета Панова. Ужа интересовања: теорија и
методологија проучавања књижевности, поетика високе модерне, преводилаштво,
естетика, аналитичка и трансакциона психологија. Осниватељка је, уредница и
лекторка часописа Рез.
Фата
Егановић (Шабац, 1991). Студент на Филозофском факултету,
Одсек за српска књижевност и језик, мастер.
Душан Јевтић
(Алексинац, 1986). Дипломирао историју на Филозофском факултету у Нишу (2009).
Ради као професор историје у Уметничкој школи у Нишу. За сада има објављен
роман „Окултни савез Србије“ (Метафизика, Београд, 2017). Необјављени романи:
„Сарматски мач“ и „Кула Страхиња“.
Александра Јовичић (Приштина, 1986). Одрасла у Ораховцу. Дипломирала на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Беoграду. Мастерирала на Департману за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом Пазару. Добитница награде „Мак Диздар младом пјеснику“, Столац 2017. Објављивала поезију, прозу и књижевне есеје у зборницима и књижевним часописима у региону.
Дубравка Лазић (Лозница, 1991). Основне студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек српска књижевност и језик. На истом факултету 2015. године одбранила мастер рад на тему „Компаративни преглед дела Приче о мушком Милоша Црњанског и Хрватски бог Марс Мирослава Крлеже“. Од 2016. године ради у Техничкој школи у Лозници као професор српског језика и књижевности. Интелектуалну форму одржава пишући о књижевности и о уметности уопште.
Александра Јовичић (Приштина, 1986). Одрасла у Ораховцу. Дипломирала на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Беoграду. Мастерирала на Департману за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом Пазару. Добитница награде „Мак Диздар младом пјеснику“, Столац 2017. Објављивала поезију, прозу и књижевне есеје у зборницима и књижевним часописима у региону.
Дубравка Лазић (Лозница, 1991). Основне студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек српска књижевност и језик. На истом факултету 2015. године одбранила мастер рад на тему „Компаративни преглед дела Приче о мушком Милоша Црњанског и Хрватски бог Марс Мирослава Крлеже“. Од 2016. године ради у Техничкој школи у Лозници као професор српског језика и књижевности. Интелектуалну форму одржава пишући о књижевности и о уметности уопште.
Лена Малешев (Нови Сад,
1999). Завршила је Гимназију „Јован Јовановић Змај“ и сада је студент
Италијанског језика, књижевности и културе на Филолошком факултету Универзитета
у Београду. Рођена у песничкој породици, Лена је одрастала на Ивану В. Лалићу и
Васку Попи. Интересује је књижевно превођење, пише прозу.
Минела Маслеша (Коњиц, 1987). Студирала је БХС језик и књижевност народа БиХ на Филозофском факултету у Сарајеву. Пише поезију. Своју поезију објављивала на књижевним порталима и у заједничким збиркама.
Мина Мастиловић
(Сомбор, 1995). Основну и средњу школу завршила у Сомбору. На катедри за
хунгарологију Филолошког факултета Универзитета у Београду дипломирала је 2018.
године. Тренутно је студент мастер студија на истом факултету, као и
стипендиста Балаши Института за књижевне преводиоце у Будимпешти.
Невена Милојевић
(Крагујевац 1992). Студирала Српску књижевност са компаративном књижевношћу на
Филолошком факултету Универзитета у Београду. Пише у рубрици култура недељника
Време. Ради у издавачкој кући Лагуна као асистент уредника.
Драгана Николић,
дипломирала на Академији уметности у Новом Саду. Графички дизајнер и
илустратор, највише ради у култури и издаваштву. Излагала на неколико
самосталних и више групних изложби у земљи и иностранству. Арт директор Трећег
Трга. Линкови:
Ана Секулић
(Нови Сад, 1994). Апсолвенткиња компаративне књижевности на Филозофском
факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, а у слободно време се бави
фотографијом. Волонтира у камповима за интеграцију и едукацију деце и омладине
из социјално угрожених група, као и на бројним ангажманима које организује
Новосадски волонтерски сервис. Добитница је међународне стипендије за Летњу
школу пољског језика и културе на Природно–хуманистичком универзитету у пољском
граду Шедлце 2018. године. Ужа интересовања су јој уметност, естетика,
филозофија, религија, новинарство, а велика љубав језици, нарочито пољски, кога
усавршава поред енглеског и италијанског.
Срђан Секулић
(Приштина, 1993). Бави се писањем поезије и прозе од средњошколских дана.
Његове кратке приче и песме су до сада објављиване у црногорској невладиној
културној организацији „Феномени” из Колашина; у Србији је штампан у књижевном
зборнику из Бајине Баште “Кипријанов кладенац” (2016), у 41. броју књижевног
зборника за младе са простора Еx-Југославије Рукописи (2018), који објављује Дом омладине Панчево и на интернет
књижевном порталу „Хипербореја“; у Босни и Херцеговини је заступљен на онлајн
културном порталу “Астронаут.ба” као и на мостарском порталу за књижевност и
културу "Стране.ба", такође његова поезија заступљена је на сајту
„ПЕН центра БиХ“ као и на сајту „Хипомнемата“ који уређује песник и драматург
Дарко Цвијетић из Приједора; у Хрватској га је објавила и штампала издавачка
кућа Дуриеуx из Загреба у свом књижевном часопису „Фантом Слободе” у пролећним
бројевима за 2017. и 2018. годину, такође је заступљен на књижевним интернет
порталима „Критична маса" и „Метафора“, а његове песме и приче редовно
објављује књижевник Миљенко Јерговић на свом сајту у рубрици „Ајфелов
мост"; на Косову је његова поезија преведена на албански језик и објављена
у онлајн културном порталу “Култплус” са седиштем у Приштини, на сајту Фонда за
Културну Едукацију и Наслеђе- ФЕКТ са седиштем у Ораховцу, као и у независној медијској организацији
Косово 2.0 која дела кроз штампани и онлајн часопис са седиштем у Приштини; у
Македонији је објављен у 119. броју часописа Блесок из Скопља у преводу на македонски и енглески језик. Један је
од три добитника награде „Мак Диздар“ за 2018. годину која се додељује у граду
Стоцу у склопу фестивала „Слово Горчина“.
Тренутно живи и ствара у Новом Саду.
Ивана Стајић
(Врбас, 1994). Живи и ствара у Врбасу. Пише прозу и поезију, повремено критику
и есеје. Њене песме објављене су у неколико заједничких зборника.
Горан Стаменић
(Кутина, 1990). Објављује поезију и кратку прозу у књижевним часописима,
зборницима и на интернету. Живи, пише и преводи у Новом Саду и Београду.
Објавио је књигу песама „Свети магнет“ (Трећи Трг, Београд, 2016).
Вук Станисављев
(Бечеј, 1995). Студент друге године Економског факултета у Суботици. Пише
поезију и повремено филмске приказе за разне интернет портале.
Лука Станисављев
(Вашингтон, 1994). Пише прозу, а поред књижевности примамљиве су му психологија
и философија, као и разна друга
научна и оспоравана подручја. Живи и ради у Новом Саду.
Владимир Стефановић
(Крагујевац, 1981). Завршио Филозофски факултет у Београду на Одсеку за
филозофију. Написао неколико текстова за позоришне представе које је и сам
режирао (Изневерени, Где је тачка?). Пише приче и есеје.
Бојан Тодоровић
(Шабац, 1992) Објавио је књигу песама „Чарли (или добри дечаци лоших држава)“.
Живи у Новом Саду.
Бранислав Чурчов
(Вршац, 1993). Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Студирао је на
Правном факултету у Новом Саду (2012–2015). Дипломирао је на Филозофском
факултету у Новом Саду, Одсек за српску књижевност (2014–2018). Уписао је
мастер студије на истом одсеку (2018). Тренутно станује Новом Саду. Пише
поезију и кратку прозу. Часопис Ковине
објавио је његову кратку причу „Il poeta Tirreno“. Часопис КУЛТ објавио је две
приче: „Др Каџија“ и „Извештаји из земље пањева“.
Виктор Шкорић
(Зрењанин, 1991), дипломирао на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду, где
је и одбранио мастер рад. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и прах“ (2011) и
књигу есеја о стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле, ноћи и жице“
(2016). Поред прозе, пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у периодици
(часописи: Летопис Матице српске, Златна греда, Траг, Ковине, Багдала, Кораци, темишварски Књижевни
живот) и у неколицини зборника. Добитнике је Бранкове награде Матице српске
за 2014. годину, као и за најбољу хумористично-сатиристичну причу на Сремчевим
данима у Елемиру. Члан Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице
српске. Бивши уредник студентског часописа Међутим;
уредник едиције КОВ у Књижевној
општини Вршац. Интересује се за авангардну књижевност, послератно прозно
стваралаштво у српској књижевности, филм и средњоевропске културе. Оснивач и
уредник Реза.
РЕЗ, Број 8, 2019.