Марина Блашковић (Нови Сад, 1992). Завршила основне студије на смеру примењене фотографије, и специјализацију на смеру илустрације на Високој техничкој школи струковних студија у Новом Саду. Са својим фотографијама учествовала на више колективних изложби у галерији Фото кино и видео савеза Војводине. Ушла у најужи избор часописа Рефото на тему Аутопортрет, учествујући на изложби у Артгет галерији у Културном центру Београда. Такође учестовала и на фестивалу илустрација BookIll Fest'' у организацији Банатског културног центра и Новосадског сајма, где је добила похвалу за илустрације песничке књиге ''Влати траве'' Волта Витмена.
Исидора
Бобић (Нови Сад, 1992). Апсолвенткиња српске књижевности
на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са
македонског. Тренутно ради на превођењу збирке Човечки тишини (2016), најновије
песничке књиге савременог македонског аутора Борчета Панова. Ужа интересовања:
теорија и методологија проучавања књижевности, поетика високе модерне,
преводилаштво, естетика, аналитичка и трансакциона психологија. Осниватељка је,
уредница и лекторка часописа Рез.
Дуња
Витман (Нови Сад, 1993). Дипломирала на Одеску за српску
књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Добитница је стипендије
,,Доситејаˮ Фонда за младе таленте при Министарству омладине и спорта Републике
Србије. Тренутно је на мастер студијама на Одсеку за српску књижевност у Новом
Саду. Пише есеје и приказе књига и професионално се бави извођењем класичне
музике у оквиру оркестра хармоника АКУДУНС Соња Маринковић у Новом Саду.
Интересује је књижевност предромантизма и аванграрде.
Фата
Егановић (Шабац, 1991). Студент на Филозофском факултету,
Одсек за српска књижевност и језик, мастер.
Миљан
Живаљевић (Крушевац, 1992). Основну школу завршио у Великом
Шиљеговцу, три године средње у крушевачкој гимназији да би четврту завршио у
Новом Саду, гимназија „Исидора Секулић“. Године 2011. уписује Компаративну
књижевност на ФФ у Новом Саду, и тренутно је апсолвент. Пише поезију, активно
се бави музиком. Поред књижевности и музике интересује се за религију,
окултизам, филм и медије.
Јелена
Зеленовић (Петроварадин, 1993). Студенткиња на Одсеку за
српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, апсолвенткиња;
писац-сарадник на Новом Полису.
Андрија
Јурић (Зрењанин, 1990). Апсолвент на катедри за
философију Филозофског факултета у Новом Саду. Претходно је завршио
природно-математички смер у Зрењанинској гимназији као носилац Вукове дипломе,
са матурским радом „Трагање за смислом као филозофским извором“. Тренутно завршава
дипломски рад и од недавно објављује своје радове, међу којима су: „Смрт виших
бића у форми престанка ума“ и „Платоново рангирање уметности према теорији
идеја“. Уже области интересовања: философија ума, философија природе, физика,
онтологика и др.
Катарина
Крсмановић (Ваљево, 1991). Дипломирани филолог-компаратиста,
тренутно на мастер студијама компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу, изучава поезију и
еротско у књижевности, а поред књижевности велике љубави су јој филм и
философија. Такође, има искуства у медијском свету. Тренутно волонтира на Српској научној телевизији у улози
водитеља и један је од чланова жирија књижевног фестивала за младе, који
покреће Сцена свих креативних.
Растко
Лончар (Книн, 1993). Студент српске књижевности и језика
на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, прозу и драму у ширем
смислу. Огледа се и као есејиста.
Сара
Мајсторовић (Нови Сад, 1993). У Канади је завршила
основну школу где је стекла темељно знање енглеског и француског језика. Потом
је завршила Гимназију „Исидора Секулић,“ у Новом Саду, са одличним успехом.
Дипломирала је Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском
факултету у Новом Саду. Добитница је стипендије „Доситеја“ Фонда за младе
таленте при Министарству омладине и спорта. Објављивала је приче, преводе и
приказе у студентском часопису Међутим.
Пише поезију и прозу на српском и на енглеском. Интересује је савремена
англо-америчка књижевност, превођење, али и митологија, народна традиција и историја
религије. Сада је на мастер студијама компаративне књижевности у Новом
Саду.
Ивана
Маринков (Нови Сад, 1991). Докторанткиња на Филозофском
факултету у Новом Саду. На истом факултету је завршила основне студије
германистике и одбранила мастер рад са темом: „Мотив духа код Фридриха де ла
Мот Фукеа и Хајнриха фон Клајста“. Освојила је 2015. године прво место на
интернационалном такмичењу у писању есеја Гетеовог друштва у Вајмару.
Интересује се за немачку књижевност ХIX века (са акцентом на романтизам),
фантастичну књижевност, књижевно превођење и јапанску аниме и манга културу.
Марко
Милошев (Кикинда, 1988) Дипломирао је на катедри за
историју Филозофског факултета у Београду, а мастер рад је одбранио на
Филозофском факултету у Новом Саду. Председник је Историјског друштва Кикинде,
аутор монографије "Велика Кикинда од 1918. до 1929. године" и бројних
стручних чланака.
Радомир
Д. Митрић (Јајце, 1981). Асистент на Филозофском и Филолошком
факултету у Бања Луци. Пише поезију, прозу, есеје и књижевне приказе. Његова
поезија превођена је на енглески, француски, италијански, шпански, руски и
бугарски језик. Вишеструко награђиван за своју поезију и објављиван у бројним
антологијама. До сада објавио збирке песама: Носталгија за пуноћом (Арт принт, 2004), Освешћење (Народна књига/Алфа, 2007), Summer Quartette and Story about Mediterranean/Летњи квартет и Прича о
Медитерану (Арт принт, 2008), Унутрашњи
Вавилон (Арт принт, 2008), Морнарски
танго (Конектум, 2010) и На путу за
Хесперију (Библ. „Милутин Бојић“, 2016); као и роман Шум Панонског мора (Моно и Мањана, 2012)
Виолета
Митровић (Нови Сад, 1989). Основне и мастер студије српске
књижевности завршила на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје и
књижевну критику, објављује у периодици.
Ненад
Панић (Рума,1992). Живи у Сремској Митровици и пише
кратку прозу. Студира српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду.
Поред књижевности, интересују га психологија, музика и астрологија.
Катарина
Пантовић (Београд, 1994). Студенткиња је четврте године
основних студија на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у
Новом Саду. Пише и објављује поезију и књижевну критику. Добитница је следећих награда за поезију и
есејистику: II награда на 49. Дисовом пролећу за најбољи есеј (2012), награда
Свесловенског књижевног друштва за поезију Војислав Илић (2013), финалисткиња
20. Поетског конкурса „Десанка Максимовић“ (2013), Бранкова награда за најбољи
есеј (2016). Стипендисткиња је међународног пројекта студентске размене
Erasmus+, те је у периоду између априла и септембра 2016. године студирала на
Одсеку за славистику, на факултету Мартин Лутер у Халеу, Немачка. Чланица је
књижевно-глумачке трупе Књижевни дужници. Бави се сликарством и уметничком
фотографијом, за шта је добила више међународних награда. Преводи са енглеског
језика. Живи у Новом Саду.
Никола
Ребрача (Осијек, 1991). Студент рачунарства на Факултету
техничких наука у Новом Саду. Пише поезију и кратку прозу.
Јована
Рикало (Зрењанин, 1989). Професионална фотографкиња. Бави
се фотографијом тек неколико година. Њени најчешћи мотиви су људи и пејзажи.
Студира право. Прву изложбу имала у
Зрењанину пре три године. Од тада њене фотографије доспеле су на насловнице
многих књига, часописа и сајтова: италијанско издање Vogue-а, PhotoPlus, Cosmopolitan,
Digital SLR Photography magazine, Spunky Magazine, Blur, Photography Week,
Practical Photography Magazine, Fur sie, Creative Review UK, K_LL magazine и
многи други. Такође је фотографисала за Hugo Boss Srbija.
Ирена
Ристић (Сремска Митровица, 1993). Студент је српске
књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу и
поезију, првенствено прозу. Освојила је треће место за најлепшу љубавну песму
на Фестивалу хумора за децу 2008. године, а песме из млађих дана су јој издате
у оквиру Међународног зборника поезије и прозе „Све боје лета“ под
покровитељством издавачке куће СВЕН, као и у „Зборнику књижевног стваралаштва
младих Србије и дијаспоре“ под покровитељством културно-издавачког центра
Српска кућа из Пожаревца. До сада јој је једна прича објављена у часопису Међутим и једна у Резу.
Саша Скалушевић
Скала (Неготин, 1981) .Од 1997. године
објављује песме, приче, есеје, критику и чланке у домаћој и регионалној
периодицима, зборницима, књижевним часописима, блоговима (Развитку, часопису Књижевност,
Поезији, Буктињи, панчевачким Рукописима,
зајечарском ФЕМПУ, Libartesu, Афирматору, PULSU, HYPERBORE, East Side, Freepoets, Духовном развоју, Синхру, Helly Cherry, Гласу јавности, Аркадији, КУЛТ-у, блогу
Чупавој келераби, Exxxperimentu....) Аутор је књиге поезије Митови
и сенке (НБ Доситеј Новаковић,2014). Добитник је награде Песничке руковети и награде Мирко Петковић за поезију. Учесник је и
организатор више књижевних смотри у Србији и региону. Као модератор водио је
преко педесетак књижевних промоција и сликарских изложби. Члан је и један од
оснивача Крајинског књижевног клуба, Грађанског круга, редакције часописа за
књижевност,уметност и културу Буктиња.
Живи и ради у Неготину.
Душан
Станковић (Лесковац, 1991). Дипломирао на Одсеку за
филозофију Филозофског факултета у Новом Саду 2015. године. Дипломирао радом на
тему појма Кантове трансценденталне аперцепције. Бави се и превођењем научних
радова са енглеског. Уже поље интересовања: Ничеова философија, уметност,
естетика, култура.
Владимир
Стефановић (Крагујевац, 1981). Завршио Филозофски факултет у
Београду на Одсеку за филозофију. Написао неколико текстова за позоришне
представе које је и сам режирао (Изневерени,
Где је тачка?). Пише приче и есеје.
Никола
Чавић (Мокрин, 1994). Студент компаративне књижевности на
Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и прозу. До сада објавио једну
књигу песама „Животом боема“ (Банатски културни центар, 2014).
Виктор
Шкорић (Зрењанин, 1991), дипломирао на Одсеку за српску
књижевност у Новом Саду и одбранио мастер рад са темом „Детињство као извориште
приповедања: Данило Киш и Томас Вулф“. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и
прах“ (2011) и књигу есеја о стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле,
ноћи и жице“. Поред прозе, пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у
периодици (часописи: Летопис Матице
српске, Златна греда, Траг, Ковине, темишварски Књижевни
живот) и у неколицини зборника. Добитнике је Бранкове награде Матице српске за 2014. годину, као и за најбољу
хумористично-сатиристичну причу на Сремчевим
данима у Елемиру. Члан Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице
српске. Бивши уредник студентског часописа Међутим.
Интересује се за авангардну књижевност, послератно прозно стваралаштво у
српској књижевности, филм и средњоевропске културе. Оснивач и уредник Реза.
Иван
Штерлеман (Сремска Митровица, 1990), завршио је основне
студије српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду
(2009-2013) на ком је под менторством проф. др Слободана Владушића одбранио и
мастер рад ,,Данило Киш и француски нови роман’’ (2014) за који је награђен Бранковом наградом Матице српске 2015.
године. Објављивао у Летопису матице
српске, Савременику, Трагу, Детињству. Есеј ,,Енциклопедијски лавиринт’’ је уврштен у зборнику
радова Летеће виолине Милорада Павића
(2015), а поезија и проза у зборник Столеће
сигнализма (2014). Тренутно ради на
дисертацији „Естетика сигнализма“ под менторством проф. др Гојка Тешића. Интересовања:
сигнализам, визуелна поезија, мултимедијална уметност, поетика простора,
књижевност и филм.
РЕЗ, Број 4, 2016.