Промоција часописа РЕЗ у Новом Саду

Промоција четвртог броја Електронског часописа за књижевност и уметност младих РЕЗ, у издању БКЦ-а, одржана је 15. фебруара 2017. године у Дому Б612 у Новом Саду.


Модератори програма: уредници Виктор Шкорић и Исидора Бобић.

Учесници: аутори Миљан Живаљевић, Андрија Јурић, Фата Егановић, Катарина Крсмановић, Јелена Зеленовић, Сара Мајсторовић, Марина Блашковић, Ирена Ристић, Дуња Витман, Ненад Панић, Иван Штерлеман и Никола Чавић.

Такође, поезију РЕЗ-ових аутора, као и преводе Коена читала и извела рецитаторска дружина "Међу нама" (Јована Крстић и Милан Ћосић).

Специјални гости: Дамир Малешев, песник и преводилац, и Душко Домановић, познати новосадски песник.

Исидора Бобић, уредница, Миљан Живаљевић, аутор, и Виктор Шкорић, уредник.




 

 



Часопис РЕЗ, Број 4, 2016.


РЕЗ
Електронски часопис
за књижевност и уметност младих
Година 1, Број 4, Децембар 2016.

На насловној страни

Фотографија Јоване Рикало


ПОЕЗИЈА:

ПРОЗА:

ПРИКАЗИ:

ЕСЕЈИСТИКА:
ИНТЕРВЈУ:

ФОТОГРАФИЈА:
Јована Рикало

ИЛУСТРАЦИЈА:

ПРЕВОД:


ИМПРЕСУМ


Биографије аутора, РЕЗ, Број 4, 2016.


Марина Блашковић (Нови Сад, 1992). Завршила основне студије на смеру примењене фотографије, и специјализацију на смеру илустрације на Високој техничкој школи струковних студија у Новом Саду. Са својим фотографијама учествовала на више колективних изложби у галерији Фото кино и видео савеза Војводине. Ушла у најужи избор часописа Рефото на тему Аутопортрет, учествујући на изложби у Артгет галерији у Културном центру Београда.  Такође учестовала и на фестивалу илустрација BookIll Fest'' у организацији Банатског културног центра и Новосадског сајма, где је добила похвалу за илустрације песничке књиге ''Влати траве'' Волта Витмена.

Исидора Бобић (Нови Сад, 1992). Апсолвенткиња српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са македонског. Тренутно ради на превођењу збирке Човечки тишини (2016), најновије песничке књиге савременог македонског аутора Борчета Панова. Ужа интересовања: теорија и методологија проучавања књижевности, поетика високе модерне, преводилаштво, естетика, аналитичка и трансакциона психологија. Осниватељка је, уредница и лекторка часописа Рез.

Дуња Витман (Нови Сад, 1993). Дипломирала на Одеску за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Добитница је стипендије ,,Доситејаˮ Фонда за младе таленте при Министарству омладине и спорта Републике Србије. Тренутно је на мастер студијама на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду. Пише есеје и приказе књига и професионално се бави извођењем класичне музике у оквиру оркестра хармоника АКУДУНС Соња Маринковић у Новом Саду. Интересује је књижевност предромантизма и аванграрде.

Фата Егановић (Шабац, 1991). Студент на Филозофском факултету, Одсек за српска књижевност и језик, мастер.

Миљан Живаљевић (Крушевац, 1992). Основну школу завршио у Великом Шиљеговцу, три године средње у крушевачкој гимназији да би четврту завршио у Новом Саду, гимназија „Исидора Секулић“. Године 2011. уписује Компаративну књижевност на ФФ у Новом Саду, и тренутно је апсолвент. Пише поезију, активно се бави музиком. Поред књижевности и музике интересује се за религију, окултизам, филм и медије.

Јелена Зеленовић (Петроварадин, 1993). Студенткиња на Одсеку за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, апсолвенткиња; писац-сарадник на Новом Полису.

Андрија Јурић (Зрењанин, 1990). Апсолвент на катедри за философију Филозофског факултета у Новом Саду. Претходно је завршио природно-математички смер у Зрењанинској гимназији као носилац Вукове дипломе, са матурским радом „Трагање за смислом као филозофским извором“. Тренутно завршава дипломски рад и од недавно објављује своје радове, међу којима су: „Смрт виших бића у форми престанка ума“ и „Платоново рангирање уметности према теорији идеја“. Уже области интересовања: философија ума, философија природе, физика, онтологика и др.

Катарина Крсмановић (Ваљево, 1991). Дипломирани филолог-компаратиста, тренутно на мастер студијама компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу, изучава поезију и еротско у књижевности, а поред књижевности велике љубави су јој филм и философија. Такође, има искуства у медијском свету. Тренутно волонтира на Српској научној телевизији у улози водитеља и један је од чланова жирија књижевног фестивала за младе, који покреће Сцена свих креативних.

Растко Лончар (Книн, 1993). Студент српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, прозу и драму у ширем смислу. Огледа се и као есејиста.

Сара Мајсторовић (Нови Сад, 1993). У Канади је завршила основну школу где је стекла темељно знање енглеског и француског језика. Потом је завршила Гимназију „Исидора Секулић,“ у Новом Саду, са одличним успехом. Дипломирала је Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Добитница је стипендије „Доситеја“ Фонда за младе таленте при Министарству омладине и спорта. Објављивала је приче, преводе и приказе у студентском часопису Међутим. Пише поезију и прозу на српском и на енглеском. Интересује је савремена англо-америчка књижевност, превођење, али и митологија, народна традиција и историја религије. Сада је на мастер студијама компаративне књижевности у Новом Саду. 

Ивана Маринков (Нови Сад, 1991). Докторанткиња на Филозофском факултету у Новом Саду. На истом факултету је завршила основне студије германистике и одбранила мастер рад са темом: „Мотив духа код Фридриха де ла Мот Фукеа и Хајнриха фон Клајста“. Освојила је 2015. године прво место на интернационалном такмичењу у писању есеја Гетеовог друштва у Вајмару. Интересује се за немачку књижевност ХIX века (са акцентом на романтизам), фантастичну књижевност, књижевно превођење и јапанску аниме и манга културу.

Марко Милошев (Кикинда, 1988) Дипломирао је на катедри за историју Филозофског факултета у Београду, а мастер рад је одбранио на Филозофском факултету у Новом Саду. Председник је Историјског друштва Кикинде, аутор монографије "Велика Кикинда од 1918. до 1929. године" и бројних стручних чланака.

Радомир Д. Митрић (Јајце, 1981). Асистент на Филозофском и Филолошком факултету у Бања Луци. Пише поезију, прозу, есеје и књижевне приказе. Његова поезија превођена је на енглески, француски, италијански, шпански, руски и бугарски језик. Вишеструко награђиван за своју поезију и објављиван у бројним антологијама. До сада објавио збирке песама: Носталгија за пуноћом (Арт принт, 2004), Освешћење (Народна књига/Алфа, 2007), Summer Quartette and Story about Mediterranean/Летњи квартет и Прича о Медитерану (Арт принт, 2008), Унутрашњи Вавилон (Арт принт, 2008), Морнарски танго (Конектум, 2010) и На путу за Хесперију (Библ. „Милутин Бојић“, 2016); као и роман Шум Панонског мора (Моно и Мањана, 2012)

Виолета Митровић (Нови Сад, 1989). Основне и мастер студије српске књижевности завршила на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје и књижевну критику, објављује у периодици.

Ненад Панић (Рума,1992). Живи у Сремској Митровици и пише кратку прозу. Студира српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред књижевности, интересују га психологија, музика и астрологија.

Катарина Пантовић (Београд, 1994). Студенткиња је четврте године основних студија на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Пише и објављује поезију и књижевну критику.  Добитница је следећих награда за поезију и есејистику: II награда на 49. Дисовом пролећу за најбољи есеј (2012), награда Свесловенског књижевног друштва за поезију Војислав Илић (2013), финалисткиња 20. Поетског конкурса „Десанка Максимовић“ (2013), Бранкова награда за најбољи есеј (2016). Стипендисткиња је међународног пројекта студентске размене Erasmus+, те је у периоду између априла и септембра 2016. године студирала на Одсеку за славистику, на факултету Мартин Лутер у Халеу, Немачка. Чланица је књижевно-глумачке трупе Књижевни дужници. Бави се сликарством и уметничком фотографијом, за шта је добила више међународних награда. Преводи са енглеског језика. Живи у Новом Саду.

Никола Ребрача (Осијек, 1991). Студент рачунарства на Факултету техничких наука у Новом Саду. Пише поезију и кратку прозу.

Јована Рикало (Зрењанин, 1989). Професионална фотографкиња. Бави се фотографијом тек неколико година. Њени најчешћи мотиви су људи и пејзажи. Студира право.  Прву изложбу имала у Зрењанину пре три године. Од тада њене фотографије доспеле су на насловнице многих књига, часописа и сајтова: италијанско издање Vogue-а, PhotoPlus, Cosmopolitan, Digital SLR Photography magazine, Spunky Magazine, Blur, Photography Week, Practical Photography Magazine, Fur sie, Creative Review UK, K_LL magazine и многи други. Такође је фотографисала за Hugo Boss Srbija.

Ирена Ристић (Сремска Митровица, 1993). Студент је српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу и поезију, првенствено прозу. Освојила је треће место за најлепшу љубавну песму на Фестивалу хумора за децу 2008. године, а песме из млађих дана су јој издате у оквиру Међународног зборника поезије и прозе „Све боје лета“ под покровитељством издавачке куће СВЕН, као и у „Зборнику књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре“ под покровитељством културно-издавачког центра Српска кућа из Пожаревца. До сада јој је једна прича објављена у часопису Међутим и једна у Резу.

Саша  Скалушевић  Скала (Неготин, 1981) .Од 1997. године објављује песме, приче, есеје, критику и чланке у домаћој и регионалној периодицима, зборницима, књижевним часописима, блоговима (Развитку, часопису Књижевност, Поезији, Буктињи, панчевачким Рукописима, зајечарском ФЕМПУ, Libartesu, Афирматору, PULSU, HYPERBORE, East Side, Freepoets, Духовном развоју, Синхру, Helly Cherry, Гласу јавности, Аркадији, КУЛТ-у, блогу Чупавој келераби, Exxxperimentu....) Аутор је књиге  поезије Митови и сенке (НБ Доситеј Новаковић,2014). Добитник је награде Песничке руковети и награде Мирко Петковић за поезију. Учесник је и организатор више књижевних смотри у Србији и региону. Као модератор водио је преко педесетак књижевних промоција и сликарских изложби. Члан је и један од оснивача Крајинског књижевног клуба, Грађанског круга, редакције часописа за књижевност,уметност и културу Буктиња. Живи и ради  у Неготину.

Душан Станковић (Лесковац, 1991). Дипломирао на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду 2015. године. Дипломирао радом на тему појма Кантове трансценденталне аперцепције. Бави се и превођењем научних радова са енглеског. Уже поље интересовања: Ничеова философија, уметност, естетика, култура.

Владимир Стефановић (Крагујевац, 1981). Завршио Филозофски факултет у Београду на Одсеку за филозофију. Написао неколико текстова за позоришне представе које је и сам режирао (Изневерени, Где је тачка?). Пише приче и есеје.

Никола Чавић (Мокрин, 1994). Студент компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и прозу. До сада објавио једну књигу песама „Животом боема“ (Банатски културни центар, 2014).

Виктор Шкорић (Зрењанин, 1991), дипломирао на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду и одбранио мастер рад са темом „Детињство као извориште приповедања: Данило Киш и Томас Вулф“. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и прах“ (2011) и књигу есеја о стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле, ноћи и жице“. Поред прозе, пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у периодици (часописи: Летопис Матице српске, Златна греда, Траг, Ковине, темишварски Књижевни живот) и у неколицини зборника. Добитнике је Бранкове награде Матице српске за 2014. годину, као и за најбољу хумористично-сатиристичну причу на Сремчевим данима у Елемиру. Члан Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице српске. Бивши уредник студентског часописа Међутим. Интересује се за авангардну књижевност, послератно прозно стваралаштво у српској књижевности, филм и средњоевропске културе. Оснивач и уредник Реза.

Иван Штерлеман (Сремска Митровица, 1990), завршио је основне студије српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду (2009-2013) на ком је под менторством проф. др Слободана Владушића одбранио и мастер рад ,,Данило Киш и француски нови роман’’ (2014) за који је награђен Бранковом наградом Матице српске 2015. године. Објављивао у Летопису матице српске, Савременику, Трагу, Детињству. Есеј ,,Енциклопедијски лавиринт’’ је уврштен у зборнику радова Летеће виолине Милорада Павића (2015), а поезија и проза у зборник Столеће сигнализма (2014). Тренутно ради на дисертацији „Естетика сигнализма“ под менторством проф. др Гојка Тешића. Интересовања: сигнализам, визуелна поезија, мултимедијална уметност, поетика простора, књижевност и филм.





 РЕЗ, Број 4, 2016.

Саша Скалушевић Скала

Хадсон

Поезија је нападнута од стране неуке и преплашене гомиле досадњаковића који не разумеју како она настаје, а невоља са овим чудацима је то што они не би препознали поезију ни да искочи пред њих и нагузи их у сред бела дана.

                                                                            Ален Гинзберг

Сећам те се врло добро 
то си ти
прелепа и прљава реко Хадсон

често сам те немо са моста посматрао
како се саркастично ваљаш
али то је било друго време
сузама те у пијаним ноћима прао
иако сам знао за твоју тамну страну
бетонске ципеле си заједно
са гостима у њима редовно гутала

колико си само модрих ликова
често без лица али са краватом
властитим језиком место исте
чврсто стегнутим око задриглог врата
да не побегне онај који је много причао
рупом посред чела или где другде по телу
ненамерно избацила стидећи се своје
дубине и дротовских ронилаца у својој
утроби у време јулске жеге

није ти било свеједно ни када су се
69-е Деца цвећа крстила у теби
сисајући шећерне коцке преливене LSD-јем
који су војне сероње протуриле
да усеру сваки бунт и разум
трипујући да си света река Јордан
они нови Исусови апостоли
мислила си да не заслужујеш
све те венчиће и цвеће
дојке вагине младих мајки
што купале су своју тек рођену децу
неке и саме не знајући ко је
прави отац те исте мусаве деце

док су црнци прали ноге
попишавали те кад их нико не гледа
знала си и гласно ћутала
хуком до Онтарија
севало је негде из правца Њу Џерзија
руменило из државе дуге Вудсток

из тихе собе у Кингстону
нагнуте теби у наручје
четири деценије касније
посматрао си заносну позадину
спремачице из источне Европе
брисала је графику у фоајеу
на којој  је поносна и весела
прелепа река Хадсон
као у време пре досељавања
пре Новог Амстердама пуританаца
Бостонске чајанке крви Великог рата
ватре истребљења домородаца
уметник је очигледно није
разумеo или познавао као ти


Песници

Сви песници су неваспитани
труде се да своје речи
приближе истини а истину свету

сви песници имају душу кловна
упрскају сваки зицер
за избављење своје душе

сви песници су пси
вапе  за љубављу свог господара   
био он жена власт или пука светина


Град у мамурлуку

Звече ланци и тешке речи напољу
пробијам се у голој води свог тела
кроз конфузију створену некуд
споља од сила немерљивих

по том опoмињујућем звуку
знам да је данас петак
комуналци у наранџастом односе
кородирале металне контејнере
дар европске или неке друге уније
у које пет околних улица
(и још неке које се шверцују
обично ноћу)
сипају остатке свог распадања
самоће немоћи и непроцветалих глагола

радници уз псовке лупу и галаму
одлазе мрзовољно и равнодушно
на бурек трежњење sms предах
ширећи мирис и сећање
на казамате Турке и епску поезију

толико је хаоса толико смећа
у нама напољу околу нас
у граду на Балкану
да се радостан препуштам
свом ужасном мамурлуку


Патриотизам

Кинези дишу нам за вратом
у продавници пића
на стази за џогинг

Кинези у робној кући
Кинези у дечијем парку
Кинези у ољуштеном солитеру

кинески рам за слике
кинеска шоља за домаћу кафу
кинески даљински за тв
кинески кишобран за све јаче кише
кинеска лампа за читање у кревету


Кинези вратите се у Јапан
оставите нам  само петарде
жмирка графит при светлости
батеријске лампе органа реда

Кинези наши драги суграђани
шта  би ми без вас

једино вас још увек нема
у фрижидерима
ту су још увек
неприкосновене наше политичке вође
окупирали су нас својом вољом
док смо ми спавали
мамурни од патриотизма

Титаномахија

Tвој отац је Хрон
зато мислиш да имаш све време
овог света у пламену

он је титан
доживотни рачуновођа
има его све до Мјанмара
ти си за њега неважан
тек случајан или подскуп ејакулата
кога не чине елементи изабирани
из мокраћне цеви или мехура

загледан у бледо исписане бројке
осећа на себи со Тучепи и Макарске
ужеглих маслина и голотиње
младих Немица које је први пут
видео ту на живо
не на RTL цвај или неком
другом швапском каналу

знаш да је Мјанмар или Бурма
како га и данас многи зову
имао војну хунту
више од пола века
која је загледана у звезде
 ударала по ушима
све оне који знају да пишу и читају
то је за њих била елита
и овде је само за њу нико не мари
праве се да не постоји
желе да једноставно нестане
утопи се у времену
које мери Хрон титан
који осећа као да је све то
било јуче а не више
од три деценије
које су прошле тако глат
као набилдовани слон у кинеској радњи
коју су прошли власници
већ добро излупали

управо у часу када си кренуо да планираш
почела је титаномахија




 РЕЗ, Број 4, 2016.