Деда и ја смо фарбали ту ограду,
уствари сам ја фарбао, а
деда би седео поред мене,
на пластичној љубичастој столици
и
пушио крџу.
Фарбали смо у плаво
јер је те боје било највише у остави,
а како би се, као мизерни људи,
лакше и безболније приближили небу.
Деда и ја смо фарбали ту ограду,
и сати су одмицали споро, а ја сам,
као никада раније, уживао у раду
и осетио сам дедин поглед како
прати врх четке, која се као језик нимфоманке,
страсно палацала по огради.
Кроз благе колутове дима, које је деда
несвесно правио, причао ми је о животу,
о томе како је мало потребно, а ја сам у
опојним испарењима фарбе пажљиво слушао.
Деда и ја смо фарбали ту ограду,
и дан је био савршен, нити сувише топао,
нити исувише хладан, био је то дан за рад,
и нас није ништа осим ове ограде занимало.
Са бочних ограда прешли смо на фарбање капије,
РЕЗ, Број 4, 2016.
уствари сам ја фарбао, а
деда би седео поред мене,
на пластичној љубичастој столици
и
пушио крџу.
Фарбали смо у плаво
јер је те боје било највише у остави,
а како би се, као мизерни људи,
лакше и безболније приближили небу.
Деда и ја смо фарбали ту ограду,
и сати су одмицали споро, а ја сам,
као никада раније, уживао у раду
и осетио сам дедин поглед како
прати врх четке, која се као језик нимфоманке,
страсно палацала по огради.
Кроз благе колутове дима, које је деда
несвесно правио, причао ми је о животу,
о томе како је мало потребно, а ја сам у
опојним испарењима фарбе пажљиво слушао.
Деда и ја смо фарбали ту ограду,
и дан је био савршен, нити сувише топао,
нити исувише хладан, био је то дан за рад,
и нас није ништа осим ове ограде занимало.
Са бочних ограда прешли смо на фарбање капије,
а деда је неприметно, и у тишини, начео пиво.
РЕЗ, Број 4, 2016.