She Said Destroy
Утваре
Јер ипак постоји
Само једна тајна:
РЕЗ, Број 2, 2016.
Седим док море сева
И светле људи
Нека друга прича
Прича се преко ватре
И неки други духови
Прагове чувају.
Ја сам зрно мака
У овој шољи
Далеко ми лежи гроб
Још даље колевка.
Кад мама и тата
Напусте дом
Где ја идем?
Слушај ме,
Неке ствари су живе
Неки путеви погрешни
А све улице, ипак
Блуднице и лопови
И неке жене имају
Осмех налик рођењу
Због којих сварим
Седамдесет и седам рана
Али оне за то не маре...
Чујеш:
Блуз крвари из
Стотина флаша
Ми, распети
На крају света
Са сузама, сликама,
семеном
Са месечевим менама
Са хероинским венама
Где губим вид
Где убијам мајку
Где оцу пробадам ребра
Ексерима од сребра...
И враћа се Каин
Међу људе
Окреће се точак срама
И градови дишу
На уштрб космоса...
Чујеш:
Некроза одјекује у даљини.
Луде књиге и
мастурбација анђеоска.
Наше су све собе
Сви мрачни углови.
Гризем ти груди.
Пијани смо дуго
Већ вековима
А сами смо
Нешто мало дуже.
Осећам кости Морисона
Џима.
Неки избледели шапат и
шум
Што каже:
Пребаците све цркве у
Париз
Сва гробља у Њу Орлинс!
Плешите голи око ватре
Са оком закованим за
ноћ.
Осећам кости Морисона
Џима.
И оштар пустињски ветар
Што дува кроз њих
И пева:
На крају ноћи је срце
Блуз је наша литургија
Сваки камен, сваки зид
Варке су у нашем оку.
Осећам кости Морисона
Џима
И у њима све полупане
лађе
И сваког Одисеја, сваку
будалу
Што дала је дан
За прецењену траву
вечности
Јер ипак постоји
Само једна тајна:
Возача нема
И цеста иде
Одавде у бескрај.
РЕЗ, Број 2, 2016.