Саша Скалушевић – Оштри свет (Горан Стаменић, „Свети магнет”, Трећи Трг, Београд, 2016)

 

Свет је све оно што се дешава.
– Лудвиг Витгенштајн

Горан Стаменић (1990, Кутина) се већ својим песничким првенцем издваја на новијој српској песничкој сцени. Иако широј књижевној и читалачкој јавности још увек недовољно познат, овај новосадски песник заједно са још неким генерацијски блиским ауторима, чини преопознатљиву мрежу исплетену понајвише око издавача и друштва за истраживање и афирмисање савремене књижевности и културе Трећи Трг, неоавангардних и постмодерних лирских сензибилитета.

Наслов преузет из Његошеве „Луче микрокозме“ :

„Некако ме својство дигло тамо,
Некакав ме свети магнет тегли.“

алудира на ону испуњеност песниковог битисања, превласт духовног над материјалним. То је она „света симпатија“, где су се поред писања, дара нашли меланхолија, ентузијазам и усамљеност коју овај креативни чин са собом носи. Нарочито она просторна усамљеност, одраз скучености данашње постјугословенске културе.

 Књига „Свети магнет“ нам на свега тридесетак страна нуди двадесет и три песме, структуриране пре у форми памфлета или субверзивног колажа неголи збирке песама, подељене на два засебна и тематски удаљена дела. Уводни цитат Бранка Малеша, једног од најрадикалнијих поетских мистика у модерној хрватској поезији, ту је само као путоказ читаоцу али и будућим ствараоцима на које аутор као блиске себи рачуна.

Први расути и цурећи део књиге по називом „према владавини анђела“, без наслова песама, може се пре читати као једна целина, ритмична поема, но засебно. Таква готово савршено се уклапа најпре својом формом а онда и садржајем у већ горе поменути кружок. Имајући у виду да је рукопис изабран за најбољи песнички првенац на конкурсу Београдског фестивала поезије и књиге Трећи Трг за 2016. годину, сам концепт и изглед књиге делује онда много више смисленије. Други, краћи део, носи наслов „седам призора из скривене републике мирдите“, где нам се открива један класичнији иако поетски мистичнији, чистији израз. Вероватно већ као најава друге, нешто садржајније и другачије песничке књиге.

Упркос и овој штурој категоризацији, можемо наслутити нијансе песничке константе. 

 

Владавина анђела исписана у исцепканој строфи, дисциплинованог и огољеног стиха, које  аутор попут you tube-џубокса испаљује, без великих почетних слова уз минималну интерпункцију, погађају нас попут кашике у лице.

„у нашим засадима дижу се торњеви
све би у том часу могло бити претња:
рој светих пчела живи
на твојој кожи
титрава материја светла у свађи
са сенком крошњи
и те крошње уморне
од пунокрвних трешања“

Успут, готово у нервном ритму, прескачући метафоре пратимо Ању, која чупа сваку другу обрву. Док песник пева:

свеједно, сањам како срећном кашиком
ријем преко дворишта и улице
и прате ме утваре стоспратница, кроз ваздух,
смесу анђелског паперја и угља који издишем
испод свега, што би могло бити већ на јави,
теку тихе реке божје киселине
које се неће излити на мом лицу

Што се тиче већ поменутог другог, краћег дела књиге, седам призора, песама, оивичени су ореолом краткотрајне, готово имагинарне албанско-католичким покушајем државе у држави, Републике Мирдите, која је иначе постојала и као таква функционисала од 17. јула 1921. године када је проглашена Република Мирдита, све до новембра исте године.

Овај излет у средиште песме, како гласи и наслов прве песме у овом делу књиге, предочавају нам нешто класичнији поетски израз и теме уз нешто више интерпункције и општих места, непрочишћених књижевних слика, сударајући се са токовима постмодерне поезије у нас.

ништа туђе не стрши међу овим кршем,
само за рата нађен црни камен
ког је јадран силно глачао пред драчем
сада уснули и блиски сунцу, чекамо смирај на планини
годинама чекамо некакав мали мрак...
(камен на планини)  

     

На концу овог текста иако песник пева да нисмо сигурни :
ми нисмо сигурни зашто валови су дивни
док сурвавамо тела наша нага
преко стена
(III ми нисмо сигурни зашто валови су дивни...)

 

Ми можемо бити сигурни да након овог успелог песничког првенца из књижевне фабрике Трећи Трг, очекујемо још више од самог аутора у његовом даљем раду.

РЕЗ, Број 7, 2018.