Мирјана Андрић (Крагујевац, 1986). Дипломирала на Одсеку за шпански језик и хиспанску књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Члан књижевне радионице СКЦ-а у Крагујевцу. Повремено пише и преводи са шпанског.
Немања Арсовић (Крушевац, 1982). Дипломирао на Одсеку за философију
на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију. Награђени учесник на
неколико књижевних фестивала, између осталог и међународна такмичења „Станислав
Препрек“, „Јанош Сивери“ и „Михаил Бабинка“.
Стефан Басарић (Суботица, 1993). Апсолвент српскe књижевности и
језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу и поезију, првенствено
прозу.
Марина Блашковић
(Нови Сад, 1992). Завршила основне студије на смеру примењене фотографије, и
специјализацију на смеру илустрације на Високој техничкој школи струковних
студија у Новом Саду. Са својим фотографијама учествовала на више колективних
изложби у галерији Фото кино и видео савеза Војводине. Ушла у најужи избор
часописа Рефото на тему Аутопортрет,
учествујући на изложби у Артгет галерији
у Културном центру Београда. Такође
учестовала и на фестивалу илустрација „BookIll Fest'' у организацији Банатског
културног центра и Новосадског сајма, где је добила похвалу за илустрације
песничке књиге ''Влати траве'' Волта Витмена.
Наташа Бундало Микић (Нови Сад, 1983). Гимназију општег смера „Лаза Костић“ у Новом Саду
завршила је 2002. године, а дипломирала на Филозофском факултету, одсек –
Српска књижевност и језик, 2012. године. Пише поезију и прозу, а поред тога,
бави се лектуром и писањем рецензија. Песме су јој објављиване у часописима и
зборницима. Објавила је две књиге: збирку поезије „Гиневрин шапат“ (2015) и
роман „Лаковане беле ципеле“ (2016). Обе у издању Банатског културног центра.
Водила је Седми европски фејсбук песнички
фестивал у организацији Банатског културног центра на новосадском Салону
књига 2016. године, а радила и као модератор програма поетско-музичких вечери.
Ради као секретар Друштва књижевника Војводине, чији је и члан.
Срђан Видрић (Зрењанин, 1987). Основне и мастер студије српске
књижевности и језика завршио на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје
и књижевну критику, објављује у периодици.
Јелена Вукановић (Београд, 1994). Апсолвент Филолошког факултета,
Одсек за српску књижевност и језик.
Денис Дарабашић
(Сремска Митровица, 1990). Струковни инжењер ИТ-а. Пише прозу и поезију.
Тренутно ради на превођењу библиографије Сумера и на својој првој збирци
песама. Интересовања: ране
цивилизације, мистицизам, езотерија, књижевност, мултимедије.
Јелена Зеленовић
(Петроварадин, 1993). Студенткиња на Одсеку за српску књижевност на Филозофском
факултету у Новом Саду, апсолвенткиња; писац-сарадник на Новом Полису.
Александра Лутхандер (Минхен, 1982). Дипломирала на Филозофском факултету у Стокхолму, Одсек
за културу и медије, а магистрирала на истом факултету са темом „Феномен жене
као диве и мајке у Фелинијевим филмовима“. Докторску дисертацију одбранила је у
Београду на тему „Утицаја филмског опуса Ингмара Бергамана на стваралачке и
културолошке оквире Европе 20. и 21. века“. Аутор је књига „Бергман је умро –
живео Бергман!“ (2013), „Бергман и жене“ (2014) и „Бергмановска срећа“ (2017).
Живи и ради у Стокхолму.
Невена Марковић (Београд, 1987). Дипломирала
2013. године на Факултету примењених уметности у Београду, одсек Примењене
графике, модул Графика и књига. Завршила мастер студије 2014. године на
Факултету примењених уметности у Београду такође на модулу Графика и књига,
одбранивши завршни рад са оценом 10 код ментора проф. Растка Ћирића на предмету
Илустрација. Добитница специјалне дипломе студент генерације ФПУ и награде
„Бранко Шотра“ ФПУ из Фонда Бранка Шотре, као студент са највишом просечном
оценом током основних академских студија. Током студија је била стипендиста
Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и Фонда за младе
таленте Републике Србије, стипендија „Доситеја“. Прву самосталну изложбу
је одржала 2013. године у Галерији ФЛУ у Београду. Учествовала на више групних
изложби у Београду, Међународном београдском сајму књига, две тематске изложбе
у оквиру секције српско-чешког пријатељства поводом логора Јиндриховице. Неки
од објављених радова су илустрација у „Политикином забавнику“, стрип у онлајн
часопису за културу и уметност „Булевар“ и пројекат за мурал на сајту
Designed.rs. Области
интересовања и истраживања су философија уметности,
психологија, психоанализа у служби анализе уметности (патографија), естетика,
филмови на тему Другог светског рата, Достојевски, итд. Служи се енглеским,
немачким и руским језиком. Линк портфолиа:
https://www.behance.net/nevenamarkovic. Концепт изложбе „Самоубиство као тема
уметности“
представља серију од десет слика која поред уметничке поседује и
теоријско-научну димензију, тј. састоји се од ликовног и литерарног дела.
Милош Предојевић
(Црвенка, 1990). Апсолвент је на одсеку за Српску књижевност Филозофског
факултета у Новом Саду. Аутор је кратких прича. Поред књижевности бави се и
психологијом.
Ирена Ристић
(Сремска Митровица, 1993). Студент је српске књижевности и језика на
Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу и поезију, првенствено прозу.
Освојила је треће место за најлепшу љубавну песму на Фестивалу хумора за децу
2008. године, а песме из млађих дана су јој издате у оквиру Међународног
зборника поезије и прозе „Све боје лета“ под покровитељством издавачке куће
СВЕН, као и у „Зборнику књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре“ под
покровитељством културно-издавачког центра Српска кућа из Пожаревца. До сада
јој је једна прича објављена у часопису Међутим
и једна у Резу.
Сузана Рудић (Рума , 1996). Завршила средњу школу за дизајн
,,Богдан Шупут '' 2015. године на одсеку техничар ентеријера и индустријских
производа у Новом Саду. Исте године уписала Академију уметности у Новом Саду ,
ликовни департман – вајарство. Добитник треће награде међународног фестивала
,,Душко Трифуновић“ у категорији поезија до тридесет година и добитник награде
међународног фестивала „Михајло Ковач“ краке приче у категорији до тридесет
година. Издала једну збирку песама „Време орхидеја.“ Најмлађи члан књижевног
клуба „Сцена Црњански“ у Београду и члан Савеза књижевника у отаџбини и
расејању у Новом Саду. Објаљивала на порталима и часописима за уметност и
културу „Показивач“, часопис „КУЛТ“, „Буфонерија“.
Саша Скалушевић Скала (Неготин, 1981) .Од 1997. године објављује песме,
приче, есеје, критику и чланке у домаћој и регионалној периодицима, зборницима,
књижевним часописима, блоговима (Развитку,
часопису Књижевност, Поезији, Буктињи, панчевачким Рукописима,
зајечарском ФЕМПУ, Libartesu, Афирматору, PULSU, HYPERBORE, East Side, Freepoets, Духовном развоју, Синхру, Helly Cherry, Гласу јавности, Аркадији, КУЛТ-у, блогу
Чупавој келераби, Exxxperimentu....) Аутор је књиге поезије Митови
и сенке (НБ Доситеј Новаковић,2014). Добитник је награде Песничке руковети и награде Мирко Петковић за поезију. Учесник је и
организатор више књижевних смотри у Србији и региону. Као модератор водио је
преко педесетак књижевних промоција и сликарских изложби. Члан је и један од
оснивача Крајинског књижевног клуба, Грађанског круга, редакције часописа за
књижевност,уметност и културу Буктиња.
Живи и ради у Неготину.
Вук Станисављев
(Бечеј, 1995). Студент друге године Економског факултета у Суботици. Пише
поезију и повремено филмске приказе за разне интернет портале.
Душан Станковић
(Лесковац, 1991). Дипломирао на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у
Новом Саду 2015. године. Дипломирао радом на тему појма Кантове
трансценденталне аперцепције. Бави се и превођењем научних радова са енглеског.
Уже поље интересовања: Ничеова философија, уметност, естетика, култура.
Владимир Стефановић (Крагујевац, 1981). Завршио Филозофски факултет у Београду на Одсеку за
филозофију. Написао неколико текстова за позоришне представе које је и сам
режирао (Изневерени, Где је тачка?). Пише приче и есеје.
Никола Стефановић
(Ниш, 1991). Завршио философију на Нишком факултету 2015. године. Пише поезију,
али сем на сопственом блогу, није објављивао. Живи и ствара у Нишу.
Гала Чаки (Ечка,
1987). Основну и средњу школу је завршила у Зрењанину. Уписала је 2006. године
Академију ликовних уметности у Новом Саду, где 2011. године и завршава два мастер
студија, сликање и цртање. Уписала је 2013. године докторске уметничке студије
на Факултету ликовних уметности у Београду, које је завршила 2017. године. Од
2014. године је члан међународне организације Art Link Us, чије је стециште у граду Ехиме у Јапану. Од 2013.
године Гала излаже своје ликовно стваралаштво како у својој земљи, тако и широм
света; имала је више самосталних и колективних изложби.
Виктор Шкорић
(Зрењанин, 1991), дипломирао на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду и
одбранио мастер рад са темом „Детињство као извориште приповедања: Данило Киш и
Томас Вулф“. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и прах“ (2011) и књигу есеја о
стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле, ноћи и жице“. Поред прозе,
пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у периодици (часописи: Летопис Матице српске, Златна греда, Траг, Ковине, темишварски
Књижевни живот) и у неколицини
зборника. Добитнике је Бранкове награде
Матице српске за 2014. годину, као и за најбољу хумористично-сатиристичну причу
на Сремчевим данима у Елемиру. Члан
Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице српске. Бивши уредник
студентског часописа Међутим.
Интересује се за авангардну књижевност, послератно прозно стваралаштво у
српској књижевности, филм и средњоевропске културе. Оснивач и уредник Реза.
РЕЗ, Број 5, 2017.
