Немања Арсовић


Кости

узми коску ту је између ребара 
напамет спонтано 
је баци 
да се глођемо 
то можемо 
да опраштамо не 
речи џаба речи 
нема дела 
као што нема ни нас 
простор који нам је 
дат за дисање 
сад је вакум 
опрости ми што сам 
сам  
и што 
ме нема 
човек постоји само 
кад има људи


РЕЗ, Број 5, 2017.