Сањаћу пруге којима не зна се ни краја ни почетка,
изукрштане, по несхватљивом закону посвађане; Две Висле, како ка ушћима својим теку, у два смера,
паралелно, свака на своме језику протицања;
Дечака, коме је ветар однео шешир,
плавооког и уплашеног
усред обустављеног саобраћаја у Крупњичој;
Мог оца, како на главном тргу продаје разгледнице,
сакупљајући новац за трансплантацију срца;
Господина Загајевског, мрачног и озбиљног,
док пребира по разгледницама.
Пробудићу се на платненој љуљашци, у срцу Кракова,
и спаковаћу кофере.
РЕЗ, Број 6, 2018.
