Катарина
Фиаменго Алиспахић (Кладово, 1984). Пише поезију, хаику и кратке приче. Објављује радове у
књижевним зборницима, часописима и интернет порталима. Учесница
регионалних књижевних фестивала, добитница више регионалних награда за поезију
и прозу; уредница рубрике поезије у електронском часопису Афирматор. Живи у
Београд. Књиге: Профили (2007), Вече пре (2009), Симбиози (збирка поезију у преводу Елене Пренџове на македонски,
2015). Превела са македонског избор из поезије Елене Пренџове Политички коректна поезија/Љубољубива
(2015).
Исидора Бобић (Нови Сад,
1992). Студент на мастеру српске књижевности на Филозофском факултету у Новом
Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са македонског. Тренутно ради на
превођењу збирке Човечки тишини (2016), најновије песничке књиге савременог
македонског аутора Борчета Панова. Ужа интересовања: теорија и методологија
проучавања књижевности, поетика високе модерне, преводилаштво, естетика,
аналитичка и трансакциона психологија. Осниватељка је, уредница и лекторка
часописа Рез.
Сaња
Веселиновић (Суботиц, 1994). Студенткиња мастер студија Одсека за
српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје, приказе и
научне радове. Бави се старом и савременом поезијом на српском језику, од 18.
до 21. века. Проучава и прозно стваралаштво Петра Сарића и
Миодрага Булатовића.
Срђан Видрић (Зрењанин,
1987). Основне и мастер студије српске књижевности и језика завршио на
Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје и књижевну критику, објављује у
периодици.
Фата Егановић (Шабац, 1991).
Студент на Филозофском факултету, Одсек за српска књижевност и језик, мастер.
Александра Јовичић
(Приштина, 1986). Одрасла у Ораховцу. Дипломирала на Одсеку за општу књижевност
и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Беoграду. Мастерирала
на Департману за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом
Пазару. Добитница награде Мак Диздар младом пјеснику, Столац 2017. Објављивала
поезију, прозу и књижевне есеје у зборницима и књижевним часописима у региону.
Сара Мајсторовић (Нови Сад,
1993). У Канади је завршила основну школу где је стекла темељно знање енглеског
и француског језика. Потом је завршила Гимназију „Исидора Секулић,“ у Новом
Саду, са одличним успехом. Дипломирала је Компаративну књижевност са теоријом
књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Добитница је стипендије
„Доситеја“ Фонда за младе таленте при Министарству омладине и спорта.
Објављивала је приче, преводе и приказе у студентском часопису Међутим. Пише
поезију и прозу на српском и на енглеском. Интересује је савремена
англо-америчка књижевност, превођење, али и митологија, народна традиција и историја
религије. Сада је на мастер студијама компаративне књижевности у Новом
Саду.
Џенадина Мушановић (Зеница,
1993). Поезију почиње писати у току додипломског студија, а песме су јој
објављиване у заједничким збиркама: Пером
за мир (Загреб, 2014) и Антикварница
стихова (Сарајево, 2015), те у часопису Поезија.
Учесница је песничких и културних манифестација (Море на длану, 2014, XV Фестивал
босанскохерцеговачке драме, 2016,
Политизирана сјећања: борба за териториј колективног сјећања, 2016.).
Никола Павловић (Крушевац,
1994). Студент четврте године факултета за менаџмент смер медији, пре тога две
године студирао књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се
аматерским филмом, снимио један документарни филм за Гимназију „Исидора
Секулић“ и неколико играних филмова. Бави се и писањем сценарија, кратких прича
и песама.
Марко Поропатић ( Београд, 1984).
Завршио је Правни факултет у Београду. Поезију објављује у периодици, затупљен
је у неколико антологија. Објавио је збиркe песама: „Исповести” (2011) и „
Искре и Понори” (2014). У припреми је рукопис за трећу збирку под називом
„Корачања испод површине”.
Милена Радић (Нови Сад, 1989).
Похађала средњу школу за дизајн ,,Богдан Шупут'' у Новом Саду, смер дизајн
ентеријера и индустријских производа. На трећој години, професори са ликовног
одсека примећују да је њена ликовна поезија више усмерена ка сликарству него ка
дизајну, те је усмеравају да се њиме и бави. Уписује Академију класичног
сликарства 2008. године, а 2010. године проглашена је студентом генерације.
Године 2012.
завршава основне студије у класи професора Василија Доловачког. Исте године
уписује мастер студије. За време студија учествовала је на више, како домаћих
тако и међународних, ликовних колонија и излагала на много колективних изложби.
Године 2013. дала је интервју за документарни филм канала - ,, It’s my
generation“. Од 2014. године предаје цртање и сликање у Школи сликарства,
удружења ,,4 арт’’ у галерији Про Арт.
Никола Радосављевић (Ужице,
1991). Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у
Београду, одсек примењене графике у класи редовне професорке Гордане Петровић,
2015. Добитник је осамнаест награда и признања из области цртежа и графике. Учествовао
на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству (Србија,
Холандија, Немачка, Кина, Швајцарска, Русија, Бугарска, Македонија, Мађарска,
САД…). До сада је организовао двадесет и пет самосталних изложби. Студент треће
године докторских студија ФПУ у Београду и сарадник демонстратор на предмету
графика, ФПУ Београд.
Ирена Ристић (Сремска
Митровица, 1993). Студенткиња мастера српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу есеје. Члан уредништва и
лекторка у Резу.
Ана Секулић (Нови Сад, 1994). Апсолвенткиња компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду.
Пише поезију и есеје, а у слободно време се бави фотографијом. Волонтира у
камповима за интеграцију и едукацију деце и омладине из социјално угрожених
група, као и на бројним ангажманима које организује Новосадски волонтерски
сервис. Добитница је међународне стипендије за Летњу школу пољског језика и
културе на Природно–хуманистичком универзитету у пољском граду Шедлце 2018.
године. Ужа интересовања су јој уметност, естетика, филозофија, религија,
новинарство, а велика љубав језици, нарочито пољски, кога усавршава поред
енглеског и италијанског.
Саша Скалушевић Скала
(Неготин, 1981) .Од 1997. године објављује песме, приче, есеје, критику и
чланке у домаћој и регионалној периодицима, зборницима, књижевним часописима,
блоговима (Развитку, часопису Књижевност, Поезији, Буктињи,
панчевачким Рукописима, зајечарском ФЕМПУ, Libartesu, Афирматору, PULSU, HYPERBORE, East Side, Freepoets, Духовном развоју, Синхру,
Helly Cherry, Гласу јавности, Аркадији,
КУЛТ-у, блогу Чупавој келераби,
Exxxperimentu....) Аутор је књиге
поезије Митови и сенке (НБ
Доситеј Новаковић,2014). Добитник је награде Песничке руковети и награде Мирко
Петковић за поезију. Учесник је и организатор више књижевних смотри у
Србији и региону. Као модератор водио је преко педесетак књижевних промоција и
сликарских изложби. Члан је и један од оснивача Крајинског књижевног клуба, Грађанског
круга, редакције часописа за књижевност,уметност и културу Буктиња. Живи и ради у Неготину.
Душан Станковић
(Лесковац, 1991). Дипломирао на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у
Новом Саду 2015. године. Дипломирао радом на тему појма Кантове
трансценденталне аперцепције. Бави се и превођењем научних радова са енглеског.
Уже поље интересовања: Ничеова философија, уметност, естетика, култура.
Зорица Станојевић (Пожаревaц,
1994). Бави се есејистиком и креативним писањем прозе.
Небојша Чандић
(Добој, 1992). Тренутно студира социологију на Филозофском факултету у Источном
Сарајеву. Често пише поезију, повремено кратку прозу. Заљубљеник у домаћу
књижевност, а ни страна му није страна. Објављивао у Резу и Култу.
Виктор Шкорић (Зрењанин,
1991), дипломирао на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду, где је и
одбранио мастер рад. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и прах“ (2011) и књигу
есеја о стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле, ноћи и жице“. Поред
прозе, пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у периодици (часописи: Летопис Матице српске, Златна греда, Траг, Ковине, Багдала, Кораци, темишварски Књижевни
живот) и у неколицини зборника. Добитнике је Бранкове награде Матице српске за 2014. годину, као и за најбољу
хумористично-сатиристичну причу на Сремчевим
данима у Елемиру. Члан Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице
српске. Бивши уредник студентског часописа Међутим;
уредник едиције КОВ у Књижевној општини Вршац. Интересује се за авангардну
књижевност, послератно прозно стваралаштво у српској књижевности, филм и
средњоевропске културе. Оснивач и уредник Реза.
РЕЗ, Број 7, 2018.
