Одласци и дилеме
Дом у сећању
И у збиљи
Тај двоспратни бескрај,
Са друма скрајнут,Као да се круни.
Жичана стража
Затеже зеленело.
Хемијски процеси мрве камен.
Дрвета су гола –
Што је и нормално
За ово доба године.
Прозор у свет
Је прозор у сећање;
Једино је мирис исти.
Шарена одећа неуредно штрчи.
На поду кревет – сандук снова.
Неотворен прозор упија јесен.
Мисли се увлаче међу зидове,
Неодређене жеље лепе се за паркет.
У том четворозиду
Као да некo повремено
живи.Неко спреман на све и ништа;
Заљубљен у живот до суицида.
Насмешен одраз му повремено
Зјапи из огледала.
Слабости
Слабост на неке укусе који голицају непца,
На шољице за кафу и чаше за вино.Неке ситнице покрену точак времена.
Посебно место у празнику тишине
Има нијанса једне боје и дрво у облику неког слова.
Слабост на распоред ствари у собама,
На вртешке и тобогане у зеленилу.
Неко обојено пиће утоне у грло заборава,
И меланхолија заигра на лицу;
Али, ко није слаб на неке одласке и повратке.
Испод челичног упоришта
Оштар звук мотора и јато бициклиста.
У висини планински венац
Ко ножем пресечен.
Около су раскршћа и кружни токови.
Ускоро ћеш путовати
Железничким стaницама,
Чекаоницама,
Летњиковцима тишине.
Постајеш онај који понекад одлази,
Често се враћа,
А нехотице га гризе осећај
Да нешто пропушта.
Када напустиш стан
Остану отисци расути по квакама,
Ормару и дрвеним столицама,
Пара која се кондензује у огледалу.
Остане дим (који се још котрља низ плућа),
Тетовиран ваздух,
Трагови на шољама,
Миришљава свећа;
Остану просути отисци.
И микроскоп који премерава ситнице.
Идентификација
Прођи квартовима: и својим и туђим.
Додирни самоћу пролазника.Прођи квартовима: и својим и туђим.
Посети дрвене клупе – те најдубље ћутологе.
Посети паркове по којима капље месечина.
Само некуда крени.
И прихвати да сви лажу. Баш сви!
Крени ка кружним токовима.
Зар нису сви помало слични?!
И овај кварт има ожиљке.
Има мале смрти и цветне алеје,
Баш као и ти.
РЕЗ, Број 7, 2018.
