Прича о црвеном врапцу
Марија се пробудила благо насмијана.
Рођендан јој је, а родитељи, који су одвише заузети, оставили су јој поклон на
сточићу у њеној соби. То је био поклон затворен у шарену кутијицу, која је била
обмотана машницом црвене боје. Марија је скочила са кревета и отрчала до стола.
Нестрпљиво је потргала машницу и отворила кутијицу. Била је одушевљена када је
унутра угледала бабушку. Пажљиво ју је узела у своје руке, а затим је
отворила и угледала једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Пажљиво је узела и ту бабушку у своје руке, а затим је отворила и
унутра угледала још једну, мало мању бабушку. Насмијешила се и наставила
са отварањем. Међутим, отварање те бабушке представљало је крај заразне
рођенданске игре, јер у тој бабушки није била још једна, мања бабушка, него је
у њој црвени врабац био, који је по ослобађању – одлетио!
Укратко о смрти и прољећу
Знао је да му је крај близу, јер је тада
јасно осјећао да му од живота није преостало више од пар сати. То сазнање га је
радовало. Толико га је радовало да би се насмијао из свег гласа, само да му је
то дозвољавало исцрпљено тијело, које се „утапало“ у постељи, влажној од
хладног зноја. „Умријети у фебруару“, мислио је,“ништа боље од тога“.
Није желио својом смрћу да квари
прољеће.
***
Пада јесења киша. Она чека. Кроз прозор
гледа на улицу. Пажњу јој, на трен, привлаче капљице кише које вјетар наноси на
спољну страну прозора, а које се потом сливају низ стакло. Те капљице је, ни
сама не зна зашто, асоцираше на смрт. Поново поглед усмјери ка улици. Слабо
улично освјетљење баца свјетлост на особу која пристиже из правца истока. Уста
јој се развукоше у осмијех, јер је у фигури која се приближавала препознала
чекану особу. Отрчала је до огледала. Није јој се допадала фризура. Зачуло се
звоно на вратима. Стан јој замириса на прољеће.
***
Осуђеник је био
страствени непушач, али је, чекајући да џелат наоштри сјекиру, прихватио да
попуши цигарету прије извршења смртне казне. Гледао је у згуснути дим који
полагано нестаје. У њему је видио себе. Очекивао је да ће му баш тада пред
очима пролетјети читав дотадашњи живот. Често је слушао о томе. Но, те слике су
изостале. Схватио је да су приче о „животном филму“, који се одвија пред очима
пар секунди пред смрт, обичне лажи.
„Све је лаж!“, узвикнуо је, испљунувши
цигарету из уста.
У том тренутку, џелат, који је до тада
подругљиво пјевушио „Живот је леп, јер опет биће мај“, погледао је осуђеника равно у очи,
након чега изгуби глас, а у десној руци му се јави видљив тремор.
Осуђеник је имао плаве очи, баш какве је имао и џелатов млађи син.
Осуђеник је имао плаве очи, баш какве је имао и џелатов млађи син.
РЕЗ, Број 7, 2018.
