Катарина Фиаменго Алиспахић – Lоор, Грабљивице, Врење



Lоор

Шта би се десило
да смо се икад волели
у исто време

кога брига

када можемо
да се играмо
последњих људи на свету
у немачком бункеру
у дивљини Амазона
у доба колере
у Нојевој барци

кога брига

никад нисмо имали
појма шта радимо
а увек смо се
радили добро
и превише

време није променило
шта је све могуће
иза ћошка
уз ћошак
у ћошку
а шта би се десило
да смо се икад волели

кога брига

када можемо
да се играмо



Грабљивице

Туп-туп
туп је осећај
зима се пење
уз ногу

Златно и црвено лишће
и телесне течности

Кап-кап
капу никад
не носим

Кожа и крзно су
до скоро били на месу

Кљуц-кљуц
кљуцамо од
ниског притиска
зевамо

Птице су одлетеле
градови нису безбедни



Врење

Почело је
Пакујемо шоље у
умрлице
идемо у нова
спремања и зидове
Ноћу се растачем
на основне пориве
и елементе
дању сам заиста
одговорна грађанка
Ја нисам ни
приближно
толико зрела
као што мислиш
ја сам далеко
испред и иза
Презрело воће
уљуљкује нам стварност
објашњава цикличност свега
Данас је Месец
најближи Земљи
у последњих
40 година
Данас је облачно
ни звезде на небу
Данас смо мамурни
јер смо синоћ били
одрасли
(из флаша у кутије
из собе у собу
ми само мењамо
амбалажу)
 


РЕЗ, Број 7, 2018.