Горан Стаменић – Крај јуна


крај јуна

Kилометрима одатле у својој осунчаној соби у сну
умире јозеф масопуст. Приморани смо да питамо:
како то да наша деца мрзе? Бродови стижу из бангладеша
                                                                        банкари
добијају још један празник. Сваког дана банкари
добијају још један празник, кржљају по становима као
биљке. Kроз ваздух лети перут и сви је гутају

враћају своје тело у своје тело.
У тим становима можда је и даље лето, а прозор
гледа на евангелистичку цркву (нико не сме да зна
да сам овде, посебно андреа палашти) неко чека и чеше главу
још увек не знам шта ће бити посао, али знам да ускоро
добијам отказ. Песма је трагична и прати ме
све до куће. Kућа је трагична и ми у њој

помисли како некада није било прозора. Неколико
ствари је невероватно: бескућник, пахуље
неколико пахуља се топи на врату и више их нема
под снегом куцање срца које сваког дана постаје
све нечујније. И све залеђено, пахуље, перут
на туђим главама, све припада другом времену
које је наше време негде другде


пријатељи Нан Голдин између поноћи и свитања

попут две девојчице у игри, дан се не зауставља
устани и поједи торту, касније пред пријатељицом
ипак поричи. Рођендан, да било ко има рођендан
(и то данас, у арканзасу и тексасу): сви већ патимо

нема потребе. Претпостављам страшне разлике
између човека и људи. На пример: човек спава
у суседној соби док ја припремам доручак;
човек замишља колико светлости, колико столица

колико наше нежности у млечном ресторану
у садашњем тренутку. Раскрсница два булевара
високи прозори, густа светла са лустера. све то.
На пример: човек је неколико девојчица у игри

немоћни гинеколог или нешто још древније. Свакако
није стакло ни брезова шума. Kада се човек
пробуди, чека га доручак. и није ли та извесност
оно што оживљава ноћи?
                                    Све што ставиш у уста после сна је доручак

 

сваки мушкарац јаше коња и умире у пожару
 
Шта ради средина ноћи? храбро чека да народ пројури
кроз њу. Шта то храбро ради народ? узвраћа љубав псима
млада крв обилази кругове кроз народ, не размишљамо
о брзини крвотока. Воће, ходање, ходање, магнезијум
не размишљамо о цивилизацијама које ће изучити све ово
шта ће изучавати цивилизације? Твоју прљаву косу и мржњу

према женама. Између нас, искрено, не желим да кажем
нешто исхитрено, али свеједно, када се замислим, мораш да знаш

народ узвраћа љубав псима преко дрвета и коже,
челика. Шта ради храбар пас у пожару? умире

у месопотамији се целе породице селе на кровове током
летњих ноћи. Ен Kарсон једе купине и убрзава крвоток народа


РЕЗ, Број 8, 2019.