Приказивање постова са ознаком БИОГРАФИЈЕ АУТОРА. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком БИОГРАФИЈЕ АУТОРА. Прикажи све постове

Биографије аутора, РЕЗ, Број 8, 2019.


Марина Блашковић (Нови Сад, 1992). Завршила основне студије на смеру примењене фотографије, и специјализацију на смеру илустрације на Високој техничкој школи струковних студија у Новом Саду. Са својим фотографијама учествовала на више колективних изложби у галерији Фото кино и видео савеза Војводине. Ушла у најужи избор часописа Рефото на тему Аутопортрет, учествујући на изложби у Артгет галерији у Културном центру Београда.  Такође учестовала и на фестивалу илустрација „BookIll Fest'' у организацији Банатског културног центра и Новосадског сајма, где је добила похвалу за илустрације песничке књиге ''Влати траве'' Волта Витмена.

Исидора Бобић (Нови Сад, 1992). Студент на мастеру српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са македонског. Тренутно ради на превођењу збирке Човечки тишини (2016), најновије песничке књиге савременог македонског аутора Борчета Панова. Ужа интересовања: теорија и методологија проучавања књижевности, поетика високе модерне, преводилаштво, естетика, аналитичка и трансакциона психологија. Осниватељка је, уредница и лекторка часописа Рез.

Фата Егановић (Шабац, 1991). Студент на Филозофском факултету, Одсек за српска књижевност и језик, мастер.

Душан Јевтић (Алексинац, 1986). Дипломирао историју на Филозофском факултету у Нишу (2009). Ради као професор историје у Уметничкој школи у Нишу. За сада има објављен роман „Окултни савез Србије“ (Метафизика, Београд, 2017). Необјављени романи: „Сарматски мач“ и „Кула Страхиња“. 

Александра Јовичић (Приштина, 1986). Одрасла у Ораховцу. Дипломирала на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Беoграду. Мастерирала на Департману за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом Пазару. Добитница награде „Мак Диздар младом пјеснику“, Столац 2017. Објављивала поезију, прозу и књижевне есеје у зборницима и књижевним часописима у региону. 

Дубравка Лазић (Лозница, 1991). Основне студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек српска књижевност и језик. На истом факултету 2015. године одбранила мастер рад на тему „Компаративни преглед дела Приче о мушком Милоша Црњанског и  Хрватски бог Марс Мирослава Крлеже“. Од 2016. године ради у Техничкој школи у Лозници као професор српског језика и књижевности. Интелектуалну форму одржава пишући о књижевности и о уметности уопште.

Лена Малешев (Нови Сад, 1999). Завршила је Гимназију „Јован Јовановић Змај“ и сада је студент Италијанског језика, књижевности и културе на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Рођена у песничкој породици, Лена је одрастала на Ивану В. Лалићу и Васку Попи. Интересује је књижевно превођење, пише прозу.

Минела Маслеша (Коњиц, 1987). Студирала је БХС језик и књижевност народа БиХ на Филозофском факултету у Сарајеву. Пише поезију. Своју поезију објављивала на књижевним порталима и у заједничким збиркама.

Мина Мастиловић (Сомбор, 1995). Основну и средњу школу завршила у Сомбору. На катедри за хунгарологију Филолошког факултета Универзитета у Београду дипломирала је 2018. године. Тренутно је студент мастер студија на истом факултету, као и стипендиста Балаши Института за књижевне преводиоце у Будимпешти.

Невена Милојевић (Крагујевац 1992). Студирала Српску књижевност са компаративном књижевношћу на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Пише у рубрици култура недељника Време. Ради у издавачкој кући Лагуна као асистент уредника.

Драгана Николић, дипломирала на Академији уметности у Новом Саду. Графички дизајнер и илустратор, највише ради у култури и издаваштву. Излагала на неколико самосталних и више групних изложби у земљи и иностранству. Арт директор Трећег Трга. Линкови:

Ана Секулић (Нови Сад, 1994). Апсолвенткиња компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, а у слободно време се бави фотографијом. Волонтира у камповима за интеграцију и едукацију деце и омладине из социјално угрожених група, као и на бројним ангажманима које организује Новосадски волонтерски сервис. Добитница је међународне стипендије за Летњу школу пољског језика и културе на Природно–хуманистичком универзитету у пољском граду Шедлце 2018. године. Ужа интересовања су јој уметност, естетика, филозофија, религија, новинарство, а велика љубав језици, нарочито пољски, кога усавршава поред енглеског и италијанског.

Срђан Секулић (Приштина, 1993). Бави се писањем поезије и прозе од средњошколских дана. Његове кратке приче и песме су до сада објављиване у црногорској невладиној културној организацији „Феномени” из Колашина; у Србији је штампан у књижевном зборнику из Бајине Баште “Кипријанов кладенац” (2016), у 41. броју књижевног зборника за младе са простора Еx-Југославије Рукописи (2018), који објављује Дом омладине Панчево и на интернет књижевном порталу „Хипербореја“; у Босни и Херцеговини је заступљен на онлајн културном порталу “Астронаут.ба” као и на мостарском порталу за књижевност и културу "Стране.ба", такође његова поезија заступљена је на сајту „ПЕН центра БиХ“ као и на сајту „Хипомнемата“ који уређује песник и драматург Дарко Цвијетић из Приједора; у Хрватској га је објавила и штампала издавачка кућа Дуриеуx из Загреба у свом књижевном часопису „Фантом Слободе” у пролећним бројевима за 2017. и 2018. годину, такође је заступљен на књижевним интернет порталима „Критична маса" и „Метафора“, а његове песме и приче редовно објављује књижевник Миљенко Јерговић на свом сајту у рубрици „Ајфелов мост"; на Косову је његова поезија преведена на албански језик и објављена у онлајн културном порталу “Култплус” са седиштем у Приштини, на сајту Фонда за Културну Едукацију и Наслеђе- ФЕКТ са седиштем у Ораховцу,  као и у независној медијској организацији Косово 2.0 која дела кроз штампани и онлајн часопис са седиштем у Приштини; у Македонији је објављен у 119. броју часописа Блесок из Скопља у преводу на македонски и енглески језик. Један је од три добитника награде „Мак Диздар“ за 2018. годину која се додељује у граду Стоцу у склопу фестивала „Слово Горчина“.  Тренутно живи и ствара у Новом Саду.  

Ивана Стајић (Врбас, 1994). Живи и ствара у Врбасу. Пише прозу и поезију, повремено критику и есеје. Њене песме објављене су у неколико заједничких зборника.

Горан Стаменић (Кутина, 1990). Објављује поезију и кратку прозу у књижевним часописима, зборницима и на интернету. Живи, пише и преводи у Новом Саду и Београду. Објавио је књигу песама „Свети магнет“ (Трећи Трг, Београд, 2016).

Вук Станисављев (Бечеј, 1995). Студент друге године Економског факултета у Суботици. Пише поезију и повремено филмске приказе за разне интернет портале.

Лука Станисављев (Вашингтон, 1994). Пише прозу, а поред књижевности примамљиве су му психологија и философија, као и разна друга научна и оспоравана подручја. Живи и ради у Новом Саду. 

Владимир Стефановић (Крагујевац, 1981). Завршио Филозофски факултет у Београду на Одсеку за филозофију. Написао неколико текстова за позоришне представе које је и сам режирао (Изневерени, Где је тачка?). Пише приче и есеје.

Бојан Тодоровић (Шабац, 1992) Објавио је књигу песама „Чарли (или добри дечаци лоших држава)“. Живи у Новом Саду.

Бранислав Чурчов (Вршац, 1993). Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Студирао је на Правном факултету у Новом Саду (2012–2015). Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за српску књижевност (2014–2018). Уписао је мастер студије на истом одсеку (2018). Тренутно станује Новом Саду. Пише поезију и кратку прозу. Часопис Ковине објавио је његову кратку причу „Il poeta Tirreno“. Часопис КУЛТ објавио је две приче: „Др Каџија“ и „Извештаји из земље пањева“.

Виктор Шкорић (Зрењанин, 1991), дипломирао на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду, где је и одбранио мастер рад. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и прах“ (2011) и књигу есеја о стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле, ноћи и жице“ (2016). Поред прозе, пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у периодици (часописи: Летопис Матице српске, Златна греда, Траг, Ковине, Багдала, Кораци, темишварски Књижевни живот) и у неколицини зборника. Добитнике је Бранкове награде Матице српске за 2014. годину, као и за најбољу хумористично-сатиристичну причу на Сремчевим данима у Елемиру. Члан Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице српске. Бивши уредник студентског часописа Међутим; уредник едиције КОВ у Књижевној општини Вршац. Интересује се за авангардну књижевност, послератно прозно стваралаштво у српској књижевности, филм и средњоевропске културе. Оснивач и уредник Реза. 




РЕЗ, Број 8, 2019.


Биографије аутора, РЕЗ, Број 7, 2018.

Катарина Фиаменго Алиспахић (Кладово, 1984). Пише поезију, хаику и кратке приче. Објављује радове у књижевним зборницима, часописима и интернет порталима. Учесница регионалних књижевних фестивала, добитница више регионалних награда за поезију и прозу; уредница рубрике поезије у електронском часопису Афирматор. Живи у Београд. Књиге: Профили (2007), Вече пре (2009), Симбиози (збирка поезију у преводу Елене Пренџове на македонски, 2015). Превела са македонског избор из поезије Елене Пренџове Политички коректна поезија/Љубољубива (2015).
 
Исидора Бобић (Нови Сад, 1992). Студент на мастеру српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са македонског. Тренутно ради на превођењу збирке Човечки тишини (2016), најновије песничке књиге савременог македонског аутора Борчета Панова. Ужа интересовања: теорија и методологија проучавања књижевности, поетика високе модерне, преводилаштво, естетика, аналитичка и трансакциона психологија. Осниватељка је, уредница и лекторка часописа Рез.

Сaња Веселиновић (Суботиц, 1994). Студенткиња мастер студија Одсека за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје, приказе и научне радове. Бави се старом и савременом поезијом на српском језику, од 18. до 21. века. Проучава и прозно стваралаштво Петра Сарића и Миодрага Булатовића.

Срђан Видрић (Зрењанин, 1987). Основне и мастер студије српске књижевности и језика завршио на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје и књижевну критику, објављује у периодици.

Фата Егановић (Шабац, 1991). Студент на Филозофском факултету, Одсек за српска књижевност и језик, мастер.

Александра Јовичић (Приштина, 1986). Одрасла у Ораховцу. Дипломирала на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Беoграду. Мастерирала на Департману за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом Пазару. Добитница награде Мак Диздар младом пјеснику, Столац 2017. Објављивала поезију, прозу и књижевне есеје у зборницима и књижевним часописима у региону.

Сара Мајсторовић (Нови Сад, 1993). У Канади је завршила основну школу где је стекла темељно знање енглеског и француског језика. Потом је завршила Гимназију „Исидора Секулић,“ у Новом Саду, са одличним успехом. Дипломирала је Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Добитница је стипендије „Доситеја“ Фонда за младе таленте при Министарству омладине и спорта. Објављивала је приче, преводе и приказе у студентском часопису Међутим. Пише поезију и прозу на српском и на енглеском. Интересује је савремена англо-америчка књижевност, превођење, али и митологија, народна традиција и историја религије. Сада је на мастер студијама компаративне књижевности у Новом Саду. 

Џенадина Мушановић (Зеница, 1993). Поезију почиње писати у току додипломског студија, а песме су јој објављиване у заједничким збиркама: Пером за мир (Загреб, 2014) и Антикварница стихова (Сарајево, 2015), те у часопису Поезија. Учесница је песничких и културних манифестација (Море на длану, 2014, XV Фестивал босанскохерцеговачке драме, 2016, Политизирана сјећања: борба за териториј колективног сјећања, 2016.).

Никола Павловић (Крушевац, 1994). Студент четврте године факултета за менаџмент смер медији, пре тога две године студирао књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се аматерским филмом, снимио један документарни филм за Гимназију „Исидора Секулић“ и неколико играних филмова. Бави се и писањем сценарија, кратких прича и песама.

Марко Поропатић ( Београд, 1984). Завршио је Правни факултет у Београду. Поезију објављује у периодици, затупљен је у неколико антологија. Објавио је збиркe песама: „Исповести” (2011) и „ Искре и Понори” (2014). У припреми је рукопис за трећу збирку под називом „Корачања испод површине”.

Милена Радић (Нови Сад, 1989). Похађала средњу школу за дизајн ,,Богдан Шупут'' у Новом Саду, смер дизајн ентеријера и индустријских производа. На трећој години, професори са ликовног одсека примећују да је њена ликовна поезија више усмерена ка сликарству него ка дизајну, те је усмеравају да се њиме и бави. Уписује Академију класичног сликарства 2008. године, а 2010. године проглашена је студентом генерације.
Године 2012. завршава основне студије у класи професора Василија Доловачког. Исте године уписује мастер студије. За време студија учествовала је на више, како домаћих тако и међународних, ликовних колонија и излагала на много колективних изложби. Године 2013. дала је интервју за документарни филм канала - ,, It’s my generation“. Од 2014. године предаје цртање и сликање у Школи сликарства, удружења ,,4 арт’’ у галерији Про Арт.

Никола Радосављевић (Ужице, 1991). Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењене графике у класи редовне професорке Гордане Петровић, 2015. Добитник је осамнаест награда и признања из области цртежа и графике. Учествовао на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Холандија, Немачка, Кина, Швајцарска, Русија, Бугарска, Македонија, Мађарска, САД…). До сада је организовао двадесет и пет самосталних изложби. Студент треће године докторских студија ФПУ у Београду и сарадник демонстратор на предмету графика, ФПУ Београд.

Ирена Ристић (Сремска Митровица, 1993). Студенткиња мастера српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу есеје. Члан уредништва и лекторка у Резу.

Ана Секулић (Нови Сад, 1994). Апсолвенткиња компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, а у слободно време се бави фотографијом. Волонтира у камповима за интеграцију и едукацију деце и омладине из социјално угрожених група, као и на бројним ангажманима које организује Новосадски волонтерски сервис. Добитница је међународне стипендије за Летњу школу пољског језика и културе на Природно–хуманистичком универзитету у пољском граду Шедлце 2018. године. Ужа интересовања су јој уметност, естетика, филозофија, религија, новинарство, а велика љубав језици, нарочито пољски, кога усавршава поред енглеског и италијанског.

Саша  Скалушевић  Скала (Неготин, 1981) .Од 1997. године објављује песме, приче, есеје, критику и чланке у домаћој и регионалној периодицима, зборницима, књижевним часописима, блоговима (Развитку, часопису Књижевност, Поезији, Буктињи, панчевачким Рукописима, зајечарском ФЕМПУ, Libartesu, Афирматору, PULSU, HYPERBORE, East Side, Freepoets, Духовном развоју, Синхру, Helly Cherry, Гласу јавности, Аркадији, КУЛТ-у, блогу Чупавој келераби, Exxxperimentu....) Аутор је књиге  поезије Митови и сенке (НБ Доситеј Новаковић,2014). Добитник је награде Песничке руковети и награде Мирко Петковић за поезију. Учесник је и организатор више књижевних смотри у Србији и региону. Као модератор водио је преко педесетак књижевних промоција и сликарских изложби. Члан је и један од оснивача Крајинског књижевног клуба, Грађанског круга, редакције часописа за књижевност,уметност и културу Буктиња. Живи и ради  у Неготину.

Душан Станковић (Лесковац, 1991). Дипломирао на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду 2015. године. Дипломирао радом на тему појма Кантове трансценденталне аперцепције. Бави се и превођењем научних радова са енглеског. Уже поље интересовања: Ничеова философија, уметност, естетика, култура.

Зорица Станојевић (Пожаревaц, 1994). Бави се есејистиком и креативним писањем прозе.

Небојша Чандић (Добој, 1992). Тренутно студира социологију на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. Често пише поезију, повремено кратку прозу. Заљубљеник у домаћу књижевност, а ни страна му није страна. Објављивао у Резу и Култу.

Виктор Шкорић (Зрењанин, 1991), дипломирао на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду, где је и одбранио мастер рад. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и прах“ (2011) и књигу есеја о стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле, ноћи и жице“. Поред прозе, пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у периодици (часописи: Летопис Матице српске, Златна греда, Траг, Ковине, Багдала, Кораци, темишварски Књижевни живот) и у неколицини зборника. Добитнике је Бранкове награде Матице српске за 2014. годину, као и за најбољу хумористично-сатиристичну причу на Сремчевим данима у Елемиру. Члан Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице српске. Бивши уредник студентског часописа Међутим; уредник едиције КОВ у Књижевној општини Вршац. Интересује се за авангардну књижевност, послератно прозно стваралаштво у српској књижевности, филм и средњоевропске културе. Оснивач и уредник Реза.




РЕЗ, Број 7, 2018.

Биографије аутора, РЕЗ, Број 6, 2018.


Марина Блашковић (Нови Сад, 1992). Завршила основне студије на смеру примењене фотографије, и специјализацију на смеру илустрације на Високој техничкој школи струковних студија у Новом Саду. Са својим фотографијама учествовала на више колективних изложби у галерији Фото кино и видео савеза Војводине. Ушла у најужи избор часописа Рефото на тему Аутопортрет, учествујући на изложби у Артгет галерији у Културном центру Београда.  Такође учестовала и на фестивалу илустрација „BookIll Fest'' у организацији Банатског културног центра и Новосадског сајма, где је добила похвалу за илустрације песничке књиге ''Влати траве'' Волта Витмена. 

Исидора Бобић (Нови Сад, 1992). Дипломирани филолог србиста. Студенткиња мастер студија српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са македонског, објављује у периодици.Стипендисткиња је међународног пројекта студентске размене Erasmus+, те је у периоду између фебруара и јула 2017. године студирала на Одсеку за србистику, на Јагелонском универзитету у Кракову. Осниватељка је, уредница и лекторка "Рез"-а, часописа младих за књижевност и уметност. 

Срђан Видрић (Зрењанин, 1987). Основне и мастер студије српске књижевности и језика завршио на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје и књижевну критику, објављује у периодици. 

Јелена Вукановић (Београд, 1994). Апсолвент Филолошког факултета, Одсек за српску књижевност и језик. 

Давор Громиловић (Сомбор, 1985). Визуелни уметник, живи и ствара у Сомбору, у Србији. До сада је имао 16 самосталних и преко 60 групних изложби. Његова дела се могу наћи у различитим уметничким и приватним колекцијама, а његови радови су објављивани у многобројним књигама, магазинима и публикацијама из целога света. Иако су слика и цртеж главне области његових креативних истраживања, он испољава своју креативну способност и посвећеност и ка другим уметничким формама као што су рад на муралима, илустрацијама, графикама, уметничким фанзинима и дизајну мајица.

Денис Дарабашић (Сремска Митровица, 1990). Струковни инжењер ИТ-а. Пише прозу и поезију. Тренутно ради на превођењу библиографије Сумера и на својој првој збирци песама. Интересовања: ране цивилизације, мистицизам, езотерија, књижевност, мултимедије.

Фата Егановић (Шабац, 1991). Студент на Филозофском факултету, Одсек за српска књижевност и језик, мастер.

Сара Мајсторовић (Нови Сад, 1993). У Канади је завршила основну школу где је стекла темељно знање енглеског и француског језика. Потом је завршила Гимназију „Исидора Секулић,“ у Новом Саду, са одличним успехом. Дипломирала је Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Добитница је стипендије „Доситеја“ Фонда за младе таленте при Министарству омладине и спорта. Објављивала је приче, преводе и приказе у студентском часопису Међутим. Пише поезију и прозу на српском и на енглеском. Интересује је савремена англо-америчка књижевност, превођење, али и митологија, народна традиција и историја религије. Сада је на мастер студијама компаративне књижевности у Новом Саду. 

Филип Маринковић (Крушевац, 1992). Завршио српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, где је одбранио и мастер рад.

Петар Матовић (Ужице, 1978). Завршио је студије српске књижевности у Београду. Пише поезију и есеје, објављује у периодици, заступљен у више антологија; песме су му преведене на више језика. Објавио је три збирке песама: „Камени комади“ (1996), „Кофери Џима Џармуша“ (2009) и „Одакле долазе даброви“ (2013).

Дамјан Миливојевић (Зворник, БиХ, 1999). Живи у Зрењанину од 2001. године и ученик је природно-математичког смера Зрењанинске гимназије. Пише поезију. Интересовања: књижевност и језик (полонистика, русистика, англистика), сликарство, филозофија, историја, математика, филм.

Ђорђе Мирков (Зрењанин, 1985). Завршио Средњу уметничку школу „Богдан Шупут“ у Новом Саду, смер ликовни техничар. Ликовну академију у Новом Саду, смер сликарство, завршио је у класу Душана Тодоровића. Поред сликарства, интересовања му чине спорт, природа, лов, риболов; уже поље интересовања – импресионизам.

Марија Михаиловић (Лозница, 1991). Завршила основне и мастер студије на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду. Пише есеје и критику.

Катарина Пантовић (Београд, 1994). Студенткиња мастер студија на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Пише и објављује поезију и књижевну критику.  Добитница је следећих награда за поезију и есејистику: II награда на 49. Дисовом пролећу за најбољи есеј (2012), награда Свесловенског књижевног друштва за поезију Војислав Илић (2013), финалисткиња 20. Поетског конкурса „Десанка Максимовић“ (2013), Бранкова награда за најбољи есеј (2016). Стипендисткиња је међународног пројекта студентске размене Erasmus+, те је у периоду између априла и септембра 2016. године студирала на Одсеку за славистику, на факултету Мартин Лутер у Халеу, Немачка. Чланица је књижевно-глумачке трупе Књижевни дужници. Бави се сликарством и уметничком фотографијом, за шта је добила више међународних награда. Преводи са енглеског језика. Живи у Новом Саду.

Ирена Ристић (Сремска Митровица, 1993). Студенткиња мастера српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише прозу есеје. Члан уредништва и лекторка у Резу.

Иван Рошко (Дубровник, 1993). Апсолвент дипломског студија савремене историје и социологије на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Дугогодишњи члан Клуба студената социологије Дискрепанција с истог факултета. Академске године 2014/2015. секретар, а академске године 2015/2016. и председник Дискрепанције. Тренутно члан уредништва часописа Дискрепанција. Летњи семестар академ. године провео на студијском боравку на Јагелонском универзитету у Кракову, смер историја.

Ана Секулић (Нови Сад, 1994). Апсолвенткиња компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, а у слободне време се бави фотографијом. Волонтира у камповима за интеграцију и едукацију деце из социјално угрожених група. Ужа интересовања су јој уметност, естетика, филозофија, религија, новинарство, а велика љубав језици, нарочито пољски, кога учи поред енглеског и италијанског.

Срђан Сивчев (Кикинда, 1991). Бивши ученик Основне школе „Ђура Јакшић“ и Гимназије „Душан Васиљев“ (обе из Кикинде). Дипломирао и одбранио мастер рад на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за историју. Један од оснивача Историјског друштва Кикинде. Објављивао радове и чланке у локалној штампи, као и у Гласнику Историјског архива у Кикинди.

Владимир Стефановић (Крагујевац, 1981). Завршио Филозофски факултет у Београду на Одсеку за филозофију. Написао неколико текстова за позоришне представе које је и сам режирао (Изневерени, Где је тачка?). Пише приче и есеје.

Стефан Цветковић (Лесковац, 1990). Дипломирао на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду (2016) где је тренутно на мастер студијама. Уже области интересовања: научна фантастика, магијски реализам, и утопија у енглеској књижевности. Тренутно се бави истраживањем манипулаторне улоге маркетинга као средства за креирање стварност потрошача кроз научно-фантастичну књижевност. Тренутно живи од онлајн маркетинга (парадокс?). Пише поезију, прозу и есеје, преводи са енглеског језика, а бави се и аудио инжењерингом, музичком и видео продукцијом. Члан хип-хоп бендова Тандрпрц и Куе!?.

Виктор Шкорић (Зрењанин, 1991), дипломирао на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду, где је и одбранио мастер рад. Објавио књигу прича „Давнина, ружа и прах“ (2011) и књигу есеја о стваралаштву Душана Васиљева под насловом „Магле, ноћи и жице“. Поред прозе, пише и есеје и књижевне приказе; објављивао у периодици (часописи: Летопис Матице српске, Златна греда, Траг, Ковине, Багдала, Кораци, темишварски Књижевни живот) и у неколицини зборника. Добитнике је Бранкове награде Матице српске за 2014. годину, као и за најбољу хумористично-сатиристичну причу на Сремчевим данима у Елемиру. Члан Друштва књижевника Војводине и члан-сарадник Матице српске. Бивши уредник студентског часописа Међутим; уредник едиције КОВ у Књижевној општини Вршац. Интересује се за авангардну књижевност, послератно прозно стваралаштво у српској књижевности, филм и средњоевропске културе. Оснивач и уредник Реза.

Иван Штерлеман (Сремска Митровица, 1990), завршио је основне студије српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду (2009-2013) на ком је под менторством проф. др Слободана Владушића одбранио и мастер рад ,,Данило Киш и француски нови роман’’ (2014) за који је награђен Бранковом наградом Матице српске 2015. године. Објављивао у Летопису матице српске, Савременику, Трагу, Детињству. Есеј ,,Енциклопедијски лавиринт’’ је уврштен у зборнику радова Летеће виолине Милорада Павића (2015), а поезија и проза у зборник Столеће сигнализма (2014). Тренутно ради на дисертацији „Естетика сигнализма“ под менторством проф. др Гојка Тешића. Интересовања: сигнализам, визуелна поезија, мултимедијална уметност, поетика простора, књижевност и филм.




РЕЗ, Број 6, 2018.