Улазак у песму
Величина је увек унутра
И ничег нема, и ништа није
Сутра
Да се Јуче родило није
Под Љуском
димензија бесконачно мањих
Од сопствене запремине.
Камено јаје
Мање од појма
Веће од универзума
Створило је Свет.
А данас,
Данас нам ваља мислити Свету празнину
Између каменог Јуче
И безименог сутра
У вакуму, чекајући.
Кад Ништа се згусне
Имплозијом бола, Празнина ће спасти Свет.
И ничег нема, и ништа није
Сутра
Да се Јуче родило није
Под Љуском
димензија бесконачно мањих
Од сопствене запремине.
Камено јаје
Мање од појма
Веће од универзума
Створило је Свет.
А данас,
Данас нам ваља мислити Свету празнину
Између каменог Јуче
И безименог сутра
У вакуму, чекајући.
Кад Ништа се згусне
Имплозијом бола, Празнина ће спасти Свет.
Ноћас листао сам стварност
Ноћас листао сам стварност
Као драгу књигу
Са почасним местом на полици
Проживео сваку бригу
Оџивео по мало на свакој страници
Смело закорачио у будност.
Плакао сам са дечаком
Који је сломио најдражу играчку
Просио са бескућником
Као плесач на жици извео тачку
Наравно пао јер то није сан
У Анадолији имао сам чак стадо
Три сам пута заспао са ножем у јетри
И три пута опраштао,
Опљачкао, па прокоцкао благо трговца у Петри
Под запаљеним Цариградом одспавао,
И сањао како се од тога пепела рађа Леонардо.
Био сам улични свирач и проститутка
У њиховом дому за њиховим столом
Уз молитву јеретика
Са радошћу и болом
Са њима поделио со и хлеб.
Уметнике не сретох
Како лик да види свога творца?
Али на свакој кладрми,зиду
У окнима прозора
У зеницама пролазника
Оставише ми поруку:
Када слепи песници занеме
Хладна ватра прождире стварност.
РЕЗ, Број 1, 2016.
