One good thing
about music, when it hits you,
you feel no
pain.[1]
За
разлику од музике, Роберта су разне ствари погађале, и он је осетио много боли.
Но, оно што га чини заиста великим човеком, јесте то што је он своју бол
трансформисао у предивну уметност. Људи га зову Краљем регеа, али он је био
много више од тога. У комерцијалном смислу, Боб Марли је био носилац једне
културе, али,
у неком вишем смислу, он је био носилац
поруке[2].
„Боб Марли није моје име. Ја још увек чак и не знам своје име.“ Али, он је знао
своју сврху.
За
овај увод који сам написао требало ми је сат времена. Питам се, јесам ли ја
нормалан? Шта ја то радим? Претварам се у књижевног сноба који пише академски о
теми која то уопште није. Побогу, ја волим овог човека, и он то није заслужио!
Хоћете цитате? Даћу вам још један: „Ја немам образовање. Имам надахнуће! Да сам
био образован, био бих проклета будала“. Тако, сада је све много боље.
Не
могу, и не желим да пишем о Марлију као о теми. Једна мисао се родила малопре: О Марлију се не пише ─ Марли се слуша.
Ја не знам да ли ви мене разумете?
Свакоме
ко жели да зна више о Бобу, на располагању стоји огромна литература о његовом
приватном животу и стваралаштву. Једна од бољих је књига „Ухвати пламен“. За оне, пак, којима
читање мало теже пада, постоји одличан филм који се једноставно зове ─ „Марли“.
П.С.
Како
полако улазим у свет у којем уредник има последњу реч, морам да се повинујем
правилима, и да се нађем са њим на пола пута. Како би овај текст наишао на
обострано задовољство, одлучио сам да га мало продубим. Не бих ли у овом
додатку писао само о најбитнијим стварима везаним за јужноамерички boom,
послужићу се једном техником по узору на Аврама Бранковића. Када је он писао,
радио је то по студени, јер је веровао да му хладноћа неће дозволити да пише о
мање битним стварима. Слично њему, ја сам сео за компујтер и празног стомака почео да пишем. Дакле...
...Јамајка
је острво на којем су сви звезде ─ речи су Криса Блеквела, човека који је међу
првима открио звукове Јамајке
Eвропљанима. Мало је рећи да се Eвропљанима то свидело. Ска, рокстеди, реге...
Јужноамерички боом? Била је то експлозија
позитивних вибрација која се проширила свуда.
Белим људима се свидела та музика, али свидео им се и пропратни амбијент – утицај опојне биљке и
плес по двориштима и забаченим и неуредним просторијама. Ембрион панка? Опште
је познато да су скинхедси оригинално слушали ска. Скакутали су уз те веселе
мелодије, а са појавом брже музике, то скакутање се претворило у гуркање, не би
ли напослетку настала нама данас позната шутка.
То су били почеци панка, без сумње. Даљих ствари се нећу дотицати, јер ме
стомак опомиње да сам мало скренуо са теме.
„Хипнотичке
и често бунтовне песме Боба Марлија и Вејлерса
обично су биле прожете представом о борби Трећег света...[3]“
На овај
начин, свет је сазнао шта се дешава на Јамајци. Кроз Марлијеву
музику и текстове, вањамајчански свет стаје у одбрану малих људи. Људи
саосећају. И тада,
поред загушљивих просторија, почињу да се организују и концерти на које долази
огроман број људи. Наравно, много људи га слуша и поштује, али исто тако много
људи није знало позадину његовим песама. Он се неретко служио терминима који су
познати само људима са Јамајке. Но, већина његових песама носи једноставне
поруке. Поред борбе против великог дрвета,
поруке љубави и мира доминирају његовим стваралаштвом.
На
почетку овог писанија споменуо сам да су Марлија многе ствари погађале. Не бих
да пишем о њима, али морате знати да се у тим стварима
налази срж његове поезије. Такође, не желим да наводим стихове његових песама
преведене на српски, јер оне своју дубину и пуноћу поседују једино у изворном
облику.
Питате ме за политику?
Хмм...
Због ње је Марли примио метак непосредно пред свој концерт. И знате шта? Одржао
га је. Његова жеља да измири политички зараћане струје на Јамајци, била је јача
од бола.
А на чијој страни је
био?
„С
обзиром на Марлијеву способност да привуче масе људи тако што је утицао на њих
својим песмама пуним набоја о устанку Трећег света и социјалној револуцији,
иронично је што његова политичка оријентација никада није јасно установљена.[4]“
Био је на страни
народа!
П.С2.
Без
обзира колико волим и поштујем Бобивоја, погрешно би било рећи да је само он
заслужан за тај реге боом
са Јамајке. Постоји огроман низ имена. Ето, чини ми се да има
облик полегнуте осмице. Јер, као што је већ речено ─ на Јамајци, сви су звезде.
[1] Trenchtown
Rock
[2] Марлијево пуно
име је Роберт Неста Марли. Његово средње име значи скоротеча, илити носилац поруке..
[3] Ухвати пламен: живот Боба Марлија, Моно и
Мањана, Београд, 2007, стр. 28.
[4] Исто, стр. 29.
РЕЗ, Број 5, 2017.
