Сумер
Покушаћу
овим уводом да објасним потребу за целокупним преводом свих сумерских дела
којим се тренутно бавим. Наиме, писана историја Сумера се процењује на 6000
година старости, а сама цивилизација на преко 8000 година. Сумер се сматра
првом људском цивилизацијом, а Сумери за изумитеље писма. Упркос томе што имају
толики значај за човечанство и даље се јако мало зна о њима.
На споју
река Тигар И Еуфрат, ако наставимо пратити Еуфрат на запад, наићи ћемо северно
и јужно од њега на закопане градове Сумера: Ур, Урук, Ларса, Лагаш, Нипуи
Нисам. Сумер први помиње Берозус, антички историчар Вавилона 250. године п.н.е.
Он их описује као расу чудовишта предовођену Оавесом како се спуштају из
Персијског залива и доносе вештине земљорадње, обраде метала и писмо, али и
ствари као што су глинени и колни точак.
Сумер је
поново откривен 1850. Године. Открио га је Хрукс, а заједно са њим и клинасто
писмо. Упркос истраживањима, не може се рећи које су расе Сумери и како је
настао Сумер. Првобитне писане таблице, оне најстарије међу пронађеним, садрже
белешке о трговини, раним пословима итд. Већ око 2300. године п.н.е. песници и
други учени људи почињу са реконструкцијом своје древне историје.
Реконструисане су приче од стварања света и праисконског раја до великог
потопа, као и два велика епа о Тамузу и Гилгамешу, где је Гилгамеш присутан у
свој својој слави кроз своју обрађену и употпуњену вавилонску верзију, а Тамуз
се кроз историју преобратио у грчког Адониса.
Дуж Еуфрата
и Тигра сумерска култура се ширила на Вавилон и Асирију који су културно
наслеђе месопотамијске цивилизације. Кроз те две културе можемо видети јасне
трагове сумерске културе највише по боговима и митовима који су само употпуњене
и разрађене верзије сумерских. Сумерска култура и писмо такође имају огроман
утицај и на једно од највећих и најлепших цивилизација и култура, а то је
египатска.
Сумер као
културна и цивилизацијска колевка човечанства по мом, као и по мишљењу многих,
није добила довољно пажње, а дефинитивно је заслужује. Овим малим кораком и
преводом њихове библиографије на српски језик желим да спустим мало више светла
на целу лепоту и мистерију сумерских дела, цивилизације и културе.
Енки и Нинкурсага
1-4. Чисти су градови -- И
ви сте они којима су додељени. Чиста је земља Дилмуна. Чист је Сумер – И ви сте
они којима је додељен. Чиста је земља Дилмуна. Девичанска је земља Дилмуна.
Девичанска је земља Дилмуна. Нетакнута је земља Дилмуна.
5-10. Легао је са њом у
пустом Дилмуну и место где је Енки легао са својом супругом, то место је било
девичанско, то место је било нетакнуто. Легао је са њом у пустом Дилмуну, а
место где је Енки легао са Нинскилом, то место је било девичанско, то место је
било нетакнуто.
11-16. У Дилмуну гавран још
није грактао, јаребица се није чула. Лав није убијао, вук није односио јагањце,
пас није учен да чува децу, свиња није научила да је зрно за јело.
17-19. Кад је удовица
разбацала слад по крову, птице још нису јеле тај слад горе. Голуб није савијао
главу под своје крило тада.
20-26. Ниједна болест ока
није рекла: „Ја сам болест очију”. Ниједна главобоља није рекла: „Ја сам
главобоља”. Ниједна старица којој припада није рекла: „Ја сам
старица”. Ниједан старац који припада њој није рекао: „Ја сам
старац”. Ниједна неопрана девојка……[1] у граду. Ниједан човек чистећи реку није
рекао: „Пада ноћ”. Ниједан гласник није правио кружио у својој граничној
области.
27-28. Ниједан певач није
певао елулам[2]
ту. Ниједна јадиковка није изјадана на градској периферији .
29-32. Нинскила рече свом
оцу Енкију: „Дао си град. Дао си град. Какву корист имам ја од твог даривања? Дао си
….. Дао си град. Од какве ми је користи твоје даривање”?
33-39. “Дао си ….., град без
кеја. Дао си град. Од какве ми је користи твоје даривање“?
<1 ред
фрагменторан:> „Град без поља, тла и бразде”.
<3 реда
недостају.>
40-43. (Енки одговара
Нинскили:) „Кад Уту крочи на небо, свеже воде ће потећи из земље за вас из стајаћих
судова на Езенској обали, из Наниног сјајног високог храма, из уста вода што
теку под земљом”.
44-49. Нек се дигну воде
одатле и нек испуне ваше велике базене. Нек се ваш град богато напаја из њих.
Нек вам базени слане воде постану базени свеже воде. Нек вам град постане
трговинско средиште на кеју за Земљу.
<Место
где је могуће убацити следећи текст Урима.>
49А-49П. „Нек ти
земља Тукриша преда злато из Харалија, лазурни камен и….. Нек ти земља Мелуха
да товар драгоценог, пожељног корналина, меш дрвета Магана и најбољег аба
дрвета у твоје велике бродове. Нек ти земља Мархаши преда драгоцено камење, топазе.
Нек ти земља Магана понуди снажног, моћног бакра, долерита, у камења, шумин
камења. Нек ти морска земља понуди своје дрво абаноса,…… од краља. Нек ти Тент
земље понуде фине шарене вуне. Нек ти земља Елама преда вуну по избору, свој
данак. Нек ти замак Урима, подијум темељ краљевског трона, град…. Напуни големе
бродове сусамом, августовоском одором и финим платном за тебе. Нека ти широко
море преда своја богатства“.
49Q-49В. Градска боравишта
су добра боравишта. Дилмунска боравишта су добра боравишта. Његово зрневље је
добро зрневље, његове датуле су велике датуле, његове жетве су троструке …..,
његово дрво је …… дрво.
50-54. Тог тренутка, на тај
дан и под сунцем, када је Уту крочила на небеса, из стајаћих судова на Езенској
обали, из Наниног сјајног високог храма, из уста вода што теку под земљом,
свеже воде потекоше из земље, за њу.
55-62. Воде се подигоше у
њене велике базене. Њен град се напаја силно од њих. Дилмун се напајао много из
њих. Њени базени слане воде, заиста, посташе базени свеже воде. Њена поља, тла
и бразде, заиста, произвеше зрневље за њу. Њен град заиста поста трговачко
седиште на кеју за Земљу. Дилмун заиста поста трговачко седиште на кеју за
Земљу. Тог тренутка, на тај дан, под сунцем се заиста тако десило.
63-68. Сасвим сам мудри,
према Нинтуру, мајци земље (државе), Енки, мудри, према Нинтуру, мајци земље,
гурао је свој фалус у насипе, гурао је свој фалус у тршћаке. Августовац извуче
свој фалус и узвикну: „Нека ме човек не увуче у мочвару”.
64-74. Енки узвикну: „Животним
дахом небеса заклињем те. Лези доле за мене у мочвару, лези доле у мочвару за
мене, то би било радосно”. Енки просу своје семе намењено Дамагалнуни. Просу
своје семе у утробу Нинкурсаге и са тим семеном у утробу она заче, са семеном
Енкија.
65-87. Али њен један месец
био је један дан, њена два месеца била су два дана, њена три месеца била су три
дана, њених четири месеца била су четири дана, њених пет месеци били су пет
дана, њених шест месеци били су шест дана, њених седам месеци били су седам
дана, њених осам месеци били су осам дана, њених девет месеци били су девет
дана. У месецу женствености, као фино уље, као фино уље, као уље изобиља,
Нинтур, мајка земље, као фино уље роди Нинисиг.
88-96. Онда Нинисиг оде до
обала. Енки је могао да види тамо, из мочваре, могао је да види тамо, могао је.
Он рече свом слуги Исимуду: „Не треба ли се она лепа девојка љубити? Не треба ли се
лепа Нинсиг љубити”? Његов слуга Исимуд му одговори: „Не треба ли
се она лепа девојка љубити? Мој господар ће пловити, пусти мене да наводим. Мој
господар ће пловити, пусти мене да наводим”.
97-107. Прво крочи стопалом
на брод, затим их спусти на суву земљу. Привио је уз груди и љубио је. Енки
просу семе у њену утробу и она заче са тим семеном у уторби, семеном Енкија.
Али њен један месец био је један дан, али њена два месеца су била два дана, али
њених девет месеци су били девет дана. У месецу женствености као фино уље, као
фино уље, као фино уље изобиља она роди Нинкуру.
108-116. Онда Нинкура изађе
до обале. Енки је могао да је види из мочваре, могао је да види, могао је. Он
рече свом слуги Исмуду: „Не треба ли се она лепа девојка љубити? Не треба ли се
лепа Нинкура љубити?” Његов слуга Исмуд му одговори: „Љуби лепу
девојку. Љуби лепу Нинкуру. Мој господар ће пловити, пустите ме да наводим. Он
ће пловити, пустите ме да наводим“.
117-126. Прво крочи стопалом
на брод, затим их спусти на суву земљу. Обгрлио је, љубио је, Енки просу семе у
утробу и она заче са семеном у утроби, Енкијевим семеном. Али њен један дан
беше један месец, њених девет месеци били су девет дана. У месецу женствености,
као фино уље, као фино уље, као фино уље изобиља, Нинкура, као фино уље, као
фино уље, као фино уље изобиља Нинкура роди Уту, узвишену жену.
<Могуће
место за додавање још текста непознатог порекла>
126А-126К. Нинкура затим
роди Ниниму. Она је подигла дете и учини
да процвета. Нинима затим оде до обале. Енки је вукао свој брод тада и могао је
да је види одатле. Угледао је Ниниму на обали и рекао свом слуги Исмуду: „Јесам ли
љубио икада овако лепу девојку? Јесам ли икада водио љубав са неком лепом као
Нинима“? Слуга Исмуд му одговори: „Мој господар ће пловити, пустите ме да ја
наводим. Он ће пловити, пустите ме да ја наводим”.
126Л-126Q. Прво крочи
стопалом на брод, затим их спусти на суву земљу. Обгрлио је, лежећи међу њеним
препонама, водио је љубав са девојком и љубио је. Енки просу семе у Нинимину
утробу и она заче семе у утроби, семе Енкија.
126Р-126ЦЦ. Жени је један
месец али је један дан, два месеца су али су два дана, три месеца су али су три
дана, четири месеца су али су четири дана, пет месеци су али су пет дана, шест
месеци су али су шест дана, седам месеци су али су седам дана, осам месеци су
али су осам дана, девет месеци су али су девет дана, у месецу женствености као
фино уље, као фино уље, као фино уље изобиља, Нинима, као фино уље, као фино
уље, као фино уље изобиља роди Уту, узвишену жену.
127-146. Нинтур рече Ути: „Дозволи да
те посаветујем и обрати пажњу на мој савет. Дозволи ми да ти говорим и обрати
пажњу на моје речи. Из мочваре један човек може да види довде, може да види
довде, може; Из мочваре Енки може да види овде, може да види овде, може.
Посматраће те”.
<10
редова су фрагменторни> ….. Уту, узвишена жена…..
<3 реда
су фрагменторна>
147-151. (Уту рече:) Донеси
краставце….. Донеси јабуке са петељкама, донеси грожђа у чокотима и у кући ћеш
заиста држати мој коноп[3].
152-158. Кад је пунио водом
по други пут, напунио је насипе водом, напунио је канале водом, напунио је
земљиште водом. Баштован у својој радости уста из прашине и загрли га: „Ко си ти
који…. врт“?
159-166. Енки рече баштовану:
<4 реда
фали>
Донео му је краставце…..
донео му је јабуке са петељкама, донео му је грожђе у чокотима, напунио му је
крило.
167-177. Енки улепша своје
лице и узе штап у руку. Енки дође до врата Утиних и покуца (захтевајући): „Отвори,
отвори”. (Она упита:) „Ко си ти”? (Он
одговара:) „Ја сам баштован. Дозволи да ти дам краставце, јабуке и грожђе за твој
пристанак”. Радосно Уту отвори врата. Енки даде Ути, узвишеној жени, краставце…..
даде јој јабуке са петељкама, даде јој грожђе у чокотима.
<1 ред
фали>
И насу јој пива у
недозвољеним мерама.
178-185. Уту, узвишена
жена..... њему с лева, махала је рукама за њега. Енки узбуди Уту. Обгрлио је,
лежао је међу њеним препонама, миловао јој је бедра, миловао је руком. Обгрлио
је, лежећи међу њеним препонама, водио је љубав са девојком и љубио је. Енки
просу семе у Утину утробу и она заче семе у уторби, семе Енкија.
186-189. Уту, прелепа жена,
повика: „Јао моје препоне“. Повика: „Јао, моје тело.
Јао, моје срце“. Нинкурсага извуче семе из ње.
<2 реда
фрагманотрна>
190-197. Узгајила је дрво,
медоносну биљку и поврће. Узгајила је еспарто траву, атуту биљку, ашталтал
биљку, узгајила је….. биљку, узгајила је амхару биљку.
198-201. Енки је могао да
види тамо из мочваре, могао је да види, могао је. Рекао је свом слуги Исмуду: „Још нисам
одлучио судбину тих биљака. Која је ова? Која је она”?
202-210. Слуга Исмуд му је одговорио: „Господару,
дрво”, рече и одсече делић биљке Енкију и он је поједе. „Господару,
медоносна биљка”, рече то и одсече делић биљке Енкију и он је поједе. „Господару, поврће.”
Рече то и одсече делић биљке Енкију и он је поједе. „Господару, алфалфа
трава”. Рече и ишчупа биљку Енкију и он је поједе.
211-219. „Господару, атуту
биљка”. Рече то и ишчупа биљку Енкију и он је поједе. „Господару….. биљка”.
Рече то и ишчупа биљку Енкију и он је поједе. „Господару, амхара биљка”. Рече и
ишчупа биљку Енкију и он је поједе. Енки је одлучио судбину биљака и обзнанио
је у њиховим срцима.
220-227. Нинкурсага је
проклела Енкијево име: „До његовог последњег дана нећу га гледати очима које
дарују живот“. Ануна[4] је села у прашину. Али је лисица проговорила
са Енлилом: „Ако ти доведем Нинхурсагу, шта ће бити моја награда”? Енлил јој
одговори: „Ако је доведеш подићу две брезе у твој част у мом граду и твоје име
ће се знати”.
228-234. Лисица прво очисти
и просветли своје тело водом, миропомаза, па одбаци крзно и намаза очи црном
бојом.
<4 реда
фраменторна>
235-246. (Лисица рече
Нинскурсаги:) „Била сам у Нибру, али Енлил….. Била сам у Уриму, али Нана…..
Била сам у Ласарму, али Уту….. Била сам у Унугу, али Инана….. Тражим уточиште
код оног ко је…..“
247-253. Нинкурсага отрча до
храма. Ануна скину своју одећу, направи….. одлучи судбину и….. Нинкурсага
поседе Енкија крај свој вагине. <1 ред фали.> Ставила је своје руке
на…..и …… на спољашност.
254-263. (Нинкурсага пита:)
„Брате, где те боли”? „Врх главе ме боли”. Она одатле роди Абу. „Брате, где те
боли”? „Увојци косе моје ме боле”. Она одатле роди Нинсикилу. „Брате, где те
боли”? „Нос ме боли”. Она одатле роди Нингуртуда. „Брате, где те боли”? „Уста
ме боле”. Она одатле роди Нинкаси.
264-271. „Брате, где те боли”?
„Грло ме боли”. Она одатле роди Нази. „Брате, где те боли”? „Рука ме боли”. Она
одатле роди Азимуу. „Брате, где те боли”? „Ребра ме боле”. Она одатле роди Нинти.
„Брате, где те боли”? „Бокови ме боле”. Она одатле роди Нинкаси.
272-280. (Она рече:) „За
мале које сам родила нека не недостају награде. Абу ће постати краљ трава,
Нинскила ће постати господар Магана, Нингиртуд ће венчати Ниназу, Нинкаси ће
постати оно што угађа срцу, Нази ће венчати Нидару, Азимуа ће венчати
Нингисзида, Нинти ће постати дева месеца (као временског појма) и Енсаг ће
постати господар Дилмуна”.