1-11. У тим данима, у данима кад су стварани небо и земља; у тим ноћима, у ноћима кад су стварани небо и земља; у тим годинама; у годинама када су судбине одређиване; кад су Ануна богови били рођени; кад су богиње венчаване; кад су богиње подељене на небу и на земљи; кад су богиње […] затруднеле и рађале; кад су богови били обавезни да […] њихову храну [...] у гозбеним дворанама; старији богови су надгледали послове док су нижи богови подносили муке. Богови су копали канале и гомилали муљ у Харалију. Богови, копајући кроз глину, почели су да се жале о овом животу.
12-23.
Тада, премудри, стваралац свих старих богова, Енки, лежао је у кревету, не
будећи се из свог сна, у дубоком енгуру, у подземним водама, у месту за које
нико од богова није знао. Богови рекоше у плачу: „Он је узрок јадиковке!”
Намах, првобитна мајка која је родила све старије богове, узе сузе богова и
однесе их оном који је спавао, оном који није устајао из свог кревета, свом
сину: „Лежиш
ли у сну и […] ниси будан? Богови, твоја створења, разбијају њихову […] Сине мој, устај из
кревета! Примени вештине које произилазе из твоје мудрости и створи замену за
богове, како би се они могли ослободити њихових мука.”
24-37.
На реч његове мајке,
Намах, Енки уста из свог кревета. У Хал-ан-кугу, његовој соби за дуга
размишљања, удари своју бутину узнемирен. Мудри и интелигентни, пажљиви... од вештине, стваралац
сопствених креација свега донетог на свет богињама рађања. Енки пружи руку над
њима и скрену им пажњу, а онда Енки стваралац креације, дубоко размисливши о
ствари, рече својој мајци Нами: “Мајко, створење које сте хтели ће бити
створено. Наметните му да носи корпе. Умеси глину са врха абзуа; богиње рађања
ће провући глину кроз калупе и донеће форму у постојање. Нек ти Нинма буде од
помоћи и пусти Нинму, Шу-зи-ану, Нимаду, Нинбараг, Нинмуг [...] и Нингуну да
буду уз тебе док будеш рађала (стварала, доводила у постојање). Мајко, кад му
(човеку) обзнаниш судбину нек му Нинмах наметне посао ношења корпи.
(5
редова
фрагменторно)[1]
Спусти
га на траву и прочисти рођење.
38-51.
Енки […] им донесе радост у
срца. Он спреми гозбу за његову мајку Наму и за Нинмах. Неколицина богиња
рађања […] јеле су деликатне
травке и хлеб. А Енлил и господар Нудимуд су пекли свету децу (пошто су
створена од глине, било је потребно глину испећи). „О, господару широког
разумевања, ко је мудар као ти? Енки, велики господару, ко може да уради што и
ти? Као телесни отац ти си тај који ми одлучује судбину, у ствари ти си ја.“
52-55.
Енки и Нинмах пише пиво, а срца им беху у небесима, а онда Нинмах рече Енкију: „Људско тело може бити
добро или лоше, а за коју год судбину се одлучим биће на мени”.
56-61.
Енки јој одговори: „Ја
ћу избалансирати коју год судбину, добру или лошу, ти изабереш”. Нинмах узе глину са
врха абзуа у руке и направи од ње првог човека који није могао да савија своје
издужене слабе руке. Енки погледа човека који није могао да савија своје слабе,
издужене руке и одлучи његову судбину. Постави га као слугу краља.
62-65.
Затим она створи оног који је одбијао светлост, човека са стално отвореним
очима. Енки погледа оног који је одбијао светлост, човека са стално отвореним
очима и додели његову судбину музици, поставивши га за начелника... у краљевом присуству.
66-68.
Tрећег она створи
са поломљеним стопалима, оног са парализованим стопалима и [...] њему посао [...]
ковача сребра и [...] (у питању су редови на таблицама где на трећем месту
имамо две приче). Она створи трећег,
рођеног идиота. Енки га погледа, њега рођеног као идиота и одреди му судбину;
постави га за слугу краља.
69-71.
Четвртог створи оног који није могао да задржи урин. Енки погледа оног који
није могао да задржи урин и окупа га у светој води и извуче из његовог тела
намтарског демона.
72-74.
Пету створи жену која није могла да рађа. Енки погледа жену која није могла да
рађа (и одлучи њену судбину, поставивиши је у краљичино домаћинство) [...] као ткаљу,
одреди јој да припада краљичином домаћинству.
75-78.
Шесто створи биће без мушких и без женских органа на телу. Енки погледа биће
без пола и даде му име Нибиру еунуцх(?) и одлучи му судбину да буде крај краља.
79-82.
Нинмах баци комадић глине на земљу и спусти се велика тишина. (фали један ред, убачено следеће:)
Енки баци сву глину на земљу и беше много […] Велики бог Енки рече
Нинмах: „Одредио сам судбине твојих
бића и дао сам им њихов свакодневни хлеб. Ходи, сада ћу ја створити некога за
тебе, а ти мораш одредити судбину новорођеног”.
83-91.
Енки осмисли облик са главом… и устима у средини и рече Нинмах: „Проспи семе у женину
утробу и жена ће родити од семена из њене материце”. Нинмах је чекала
новорођеног […]
и жена се породи
[…] у сред [...] Заузврат (?)
ово беше Умул, глава му беше оштећена, очи су му биле оштећене, врат му је био
оштећен. Једва је могао дисати, ребра су му била климава, плућа су му била
оштећена, срце му је било оштећено, црева су му била оштећена. Са његовим
рукама и обешеном главом није могао јести хлеб, кичма и глава су му биле
дислоциране. Слаби кукови и климава стопала га нису могла носити по пољу – Енки
га је створио на овај начин.
92-101.
Енки рече Нинмах: „За
твоја бића ја сам одредио судбине, дао сам им њихов свакодневни хлеб. Сада ћеш
ти одрадити судбину мога, дај му и његов свакодневни хлеб”. Нинмах погледа Умула и
окрену се према њему. Постављала му је питања, али он није могао да прича.
Понудила му је хлеб, али он није могао да пружи руку до њега. Није могао да лежи […] није могао да […] стоји. Није могао да
седне, није могао да легне, није могао [...] кућу, није могао да
једе. Нинмах одговори Енкију: “Човек кога си створио није ни жив ни
мртав. Не може да се носи са овим животом”.
102-110:
Енки одговори Нинмах: „Одредио
сам судбину за првог човека са слабим рукама, дао сам му хлеб. Одредио сам
судбину човеку који се окренуо од (?) светла, дао сам му хлеб. Одредио сам
судбину човека који није могао да задржи урин, дао сам му хлеб. Одредио сам
судбину жени која није могла рађати, дао сам јој хлеб. Одредио сам судбину
ономе без полних органа, дао сам му хлеб. Сестро […]”.
(2 реда фрагменторна)[2]
112:
Нинмах одговори Енкију:
(9 фрагменторних редова)[3]
112-128:
(Одговор Енкију се наставља): „Ушао си (?) […] Гледај, ти не бдиш на
небесима, ти не бдиш на земљи, ти не долазиш да гледаш на Земљу. Где ти не
бдиш, али где је моја кућа саграђена, твоје речи се не могу чути. Где ти не
живиш, али где је мој град саграђен ја сам у тишини. Мој град је
уништен, кућа ми је срушена, моје дете су отели. Ја сам бегунац који је морао
напустити Е-кур, чак ни ја нисам могла побећи од твоје руке“.
129-139:
“Ко би могао променити речи које су изашле из твојих уста?” Спусти Умула из
крила твога […]
Нинмах […] нек је посао твој […] ти [...] за мене шта је
несавршено; ко се може успротивити овоме? Човек ког сам обликовао […] по теби […] пусти га нек се моли!
Данас нек славе мој пенис, нек потврде твоју мудрост (?)! Нек енкум и нинкум […] прогасе твоју славу […] Сестро моја,
херојска снага […] Песма [...] писања […] Богови који су чули […] нека Умул сагради
моју кућу.
140-141.
Нинмах није могла противречити великом господару Енкију. Оче Енки, твоје хвале
су слатке.
[1] Недостаје пет
редова фрагменторно на таблицама.
[2] Недостају
два реда фрагменторно са таблица.
[3] Недостаје
девет фрагменторних редова са таблица.
РЕЗ, Број 6, 2018.
