*
толико
сам пута плакао улицом
и
сретао пролазнике
да
ме је страх
да
ће ме неко препознати
када
ме буде упознавао
живим
туђе снове
рођен
сам у граду у којем кољу по кућама
рођен
сам када је вирусна инфекција почела
имам
пуно пријатеља
и
ни са ким нисам искрен
за
божић будем положајник
цврче
варнице и моја баба је срећна
колико
варница
толико
парица
баба
је јутрос умрла
и
нико се више не моли за мене
на
ветровитом јутру гризем усне
обмањујем
ауторитете
избегавам
развоворе
подвучем
линију и кажем ти ко је на твојој страни
на
мојој страни више нема никога
сам
самцат сам у овој земљи
која
одбија да одрасте
бас
као и ја
превише
чудан да бих живео
превише
посебан да бих умро
*
иза
два брега трчи пет дивљих коња
три
бела и два црна
преплићу
се у недоглед испод сунцем обасјаног миџора
високу
осушену траву носим у рукама
песковито
класје режем ноктима
пишем
те као мангу
погрешно
референцирам објекте
жичаре
и далеководи имају боје пастелне
на
тренутак су ми близу светлосне године
зелени
жбунови разбацани су по
неправилно
нацртаној планини
осећам
опор укус у устима
попио
много лекова
јуче
сам први пут спавао у јакни
и
мислио о могућности да ме неко други угреје
*
треба
живот сећи као кришке лубенице
посркати
све сокове, испљунути кошпице
раширити
ноге да неретва протече
палцем
миловати обрве мале сирене
треба
миловати све градове
провлачити
прсте кроз косу земљопису
заорати
твоје беле бутине
бити
меко иње на репу зелене траве
треба
ашовима поткопати мржњу као снег
а
највише треба отпловити
у
хусрефовићеву улицу
и
наћи браћу
коју
никада ниси имао
РЕЗ, Број 8, 2019.
